Danas obeležavamo Usekovanje časne glave Svetog Jovana Krstitelja
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Usekovanje časne glave Svetog Jovana Krstitelja, praznik u narodu poznatiji kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek.
Sveti Jovan se slavi i 20. januara, u znak poštovanja prema svecu koji je, po predanju, krstio Isusa Hrista.
Srpska pravoslavna crkva ovaj praznik svrstava među slave. U hrišćanskom svetu se obeležava kao dan kada je osvećena crkva koju su na grobu svetog Jovana Krstitelja podigli car Konstantin i carica Jelena.
Dan je posvećen stradanju svetog Jovana, kome je, po naređenju Iroda Antipe, glava odsečena (“usekovana”) i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu, te se zato u Srbiji praznik naziva “Usekovanje”.
Sveti Jovan se naziva Krstitelj jer je krstio Isusa Hrista i, prema predanju, u njemu prepoznao sina Božjeg. Jovan se smatra poslednjim velikim prorokom. Naziva se još i Preteča, jer se pojavio pre Hrista i počeo da priprema ljude za hrišćanstvo.
Jovan je, po predanju, primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. Bio je to i uzrok njegovog stradanja jer je javno govorio o nemoralu cara Iroda koji je “živeo u grehu” sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.
Dan Usekovanja vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu.
Na dan Svetog Jovana izbegava se bilo kakav rad, napolju i u kući. Narod se okuplja u hramovima na liturgiji, Srbi poste a deci se ne daje ništa crveno – jabuka, paradajz, breskva i grožđe.
Jedini rad koji se preporučuje je branje lekovitog bilja.
Sveti Jovan se praznuje više puta u godini: 7. jula – Ivanjdan – rođenje Svetog Jovana, 6. oktobra kada se obeležava svetiteljevo začeće. Na 11. septembar sećamo se njegovog stradanja.
Svima koji danas slave čestitamo krsnu slavu!
GM PRESS/RTS
