Tradicionalne Spasovdanske litije u Grabovici i Ručićima (+foto)
Slavlje je u Grabovici počelo okupljanjem kod zapisa. Ono što raduje ove godine jeste prisustvo velikog broja dece i mladih, što govori da će tradicija čuvanja naših običaja biti nastavljena. Sveštenici su prvo, zajedno sa meštanima, očitali molitvu ispred svetog drveta a potom se krenulo u obilazak tri puta oko zapisa nakon čega je slavska litija obišla deo sela. Kako običaj nalaže, vernici su se vratili zapisu gde izvršen obred lomljenja slavskog kolača. Prema rečima ovogodišnjeg domaćina, seoska slava nije obeležavana godinama.
-Mnogi ne pamte kada je selo prestalo na ovakav način da slavi, pretpostavlja se da ima oko 75 godina kada se zadnji put narod ovde okupljao oko zapisa. Prošle godine je Andrija Obradović došao na ideju da se litija vrati u selo, što je prihvaćeno i od strane sveštenika kao i nas meštana – rekao je Milan Tulović, ovogodišnji domaćin.
Seoska slava je okupila oko stotinu vernika, a atrakcija su bili gosti koji su došli na konjima.
-Preuzeo sam deo kolača i biću domaćin slave naredne godine. Ovo je jedan lep običaj koji će, nadam se, postati tradicija u našem selu. Ljudi su se u velikom broju odazvali prošle godine kao i ove. Ove godine je naš konjički klub rešio da na litije dođe konjima, baš kao što su nekada to činili naši preci- rekao je Svetomir Ristanović, sledeći domaćin seoske slave.
Litije nisu održavane više od sedam decenija, prema pričama starijih nekada je ovde bilo više zapisa, ali je bilo i više žitelja
-Svako selo ima svoju slavu to se zovu litije i svaka kuća slavi, kod nas je Spasovdan. U periodu kada sam ja bio još dete, negde 1948. Ili 1949. godine bila je zadnja litija. Grabovica je imala oko šest, sedam zapisa i tada se išlo od zapisa do zapisa, kroz celo selo , sveštenik očita molitvu a zatim se produži dalje- kaže Bogdan Ilić, poznatiji u selu kao Cale.
Kroz priče koje se prenose sa kolene na kolena prenosila se i priča o značaju litija odsosno o verovanju
-Bio sam još dete kada sam slušao od starijih da je okupljanje oko zapisa i čitanje molitve značajno za celo selo. Veruje se da ćemo tako zaštiti letine od grada i drugih vremenskih nepogoda, ali cilj je i druženje –seća se Ljupče Pajović, meštanin Grabovice.
Praznik Spasovdan okupio je i meštane Ručića koji su zajedno sa svojim gostima, rođacima, prijateljima i komšijama iz okolnih sela obeležili seosku slavu
-Prošle godine smo zasnovali zapis, urezali krst na drvetu i započeli okupljanje. Nadam se da će tradicija biti nastavljena i da će mladi preuzeti običaj od nas – rekao je Milenko Ilić, ovogodišnji domaćin slave u Ručićima.
Naša ekipa zabeležila je seosko slavlje na dva zapisa u Ručićima, iz godine u godinu meštani se sve više okreću veru i starim običajima.
-U selu Ručići ima pet zapisa, od pre tri godine mi se ponovo okupljamo ovde baš kao i što su naši preci to činili, međutim posle rata običaj se negde izgubio –rekao je Saša Matić, domaćin slave.
Okupljanje na seoskim slavama pored poštovanja vere i običaja oduvek je imalo za cilj druženje među ljudima. A etnolozi kažu da se su se kraj zapisa nekada obavljala I suđenja, jer se smatralo da na svetom mestu čovek nije smeo da laže, a održavali su se i zborovi meštana. Tako je, po verovanju koje se još pamti u Srbiji, Drugi srpski ustanak 1815. godine podignut pored jednog hrasta – zapisa, poznatog pod imenom “Takovski grm”.
GM PRESS/ Marijana Jakšić
