Danas je svetski dan borbe protiv dijabetesa

Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava se danas, 14. novembra i predstavlja najveću svetsku kampanju posvećenu podizanju svesti o dijabetesu.

Pokrenuta je 1991. godine od strane Međunarodne federacije za dijabetes (IDF) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kao odgovor na rastuću zdravstvenu pretnju koju predstavlja dijabetes.

Tema Svetskog dana borbe protiv dijabetesa u periodu 2021-2023. godine je „Dostupnost terapije za dijabetes“. Nakon 100 godina od otkrića insulina, milioni ljudi sa dijabetesom širom sveta i dalje nemaju pristup odgovarajućoj terapiji. Osobe sa dijabetesom zahtevaju stalno lečenje, negu i podršku kako bi upravljali svojim stanjem i izbegli komplikacije.

Od velike je važnosti da lekovi za dijabetes, tehnologije, podrška i nega budu dostupni svima kojima je to potrebno. Stogodišnjica otkrića insulina predstavlja jedinstvenu priliku da vlade, kreatori politike i zagovornici reaguju, kako bi se povećala ulaganja u lečenje i prevenciju dijabetesa.

DIJABETES ŠIROM SVETA:

• 537 miliona odraslih (20-79 godina) živi sa dijabetesom, što je 1 od 10 osoba. Predviđa se da će ovaj broj porasti na 643 miliona do 2030. i 784 miliona do 2045. godine.
• Preko 4 od 5 (81%) odraslih osoba sa dijabetesom živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
• Dijabetes je odgovoran za 6,7 miliona smrti u 2021. godini – 1 na svakih 5 sekundi.
• Dijabetes je prouzrokovao najmanje 966 milijardi dolara zdravstvenih troškova – povećanje od 316% u poslednjih 15 godina.
• 541 milion odraslih ima smanjenu toleranciju na glukozu, što ih stavlja u visok rizik od dijabetesa tipa 2 (2).

DIJABETES U SRBIJI:

Prema procenama Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u Srbiji oko 770.000 osoba živi sa dijabetesom, od čega oko 30.000 ljudi ima dijabetes tip 1. Pored važnosti da se bolest dijagnostikuje na vreme, veoma je bitno da osobe sa dijabetesom imaju dostupnu savremenu terapiju. Nedavno je u našu zemlju stigla i najnovija insulinska pumpa, ali još uvek nije dostupna o trošku Republičkog fonda za osiguranje.

“Dobra regulacija šećera znači da neće doći do pogoršanja. O trošku RFZO inovativna terapija je dostupna za dijabetes tip 2, a što se tiče tipa 1, dostupne su takođe sve terapije, međutim, nama je bitno da nam bude dostupan način primene terapije, to je na primer, insulinska pumpa i najnoviji senzori”, rekla je ranije predsednica Udruženja Plavi krug Bojana Marković.

Ubrzo zatim, Ministarka zdravlja Danica Grujičić najavila je da će za svu decu do 18. godine koja boluju od dijabetesa biti omogućeni besplatni senzori, a da je u sledećem kreditu Svetske banke planirano da se u Bukovičkoj banji napravi hotel u kome će oba roditelja biti tri nedelje sa svojim detetom dijabetičarom i proći svu neophodnu edukaciju.

Organizacija Dijabetes revolucija pokrenula je ovu inicijativu i ukazala na značaj senzora, kako bi se što bolje regulisao nivo šećera u krvi. Ovu inicijativu prepoznalo je ministarstvo zdravlja, te je samim tim i podržalo.

2023. godina donela nam je nagli razvoj i rasprostranjeno korišćenje veštačke inteligencije, a ona sada može da pomogne i u otkrivanju dijabetesa kod ljudi. Naime, novi model AI sada bi mogao da proceni da li osoba ima dijabetes tipa 2 samo na osnovu kratkih snimaka glasa te osobe. Naučnici kažu da ljudi koji imaju dijabetes mogu razviti dijabetičku neuropatiju ili oštećenje nerava, što može uticati na njihovu glasovnu funkciju, potencijalno dovesti do promena u visini i jačini glasa.

Skrining i dijagnoza dijabetesa tipa 2 trenutno uključuje upitnike, testove krvi i testove tolerancije glukoze.

Istraživači iz Klick Labs-a kreirali su alat za veštačku inteligenciju (AI) koji može da utvrdi da li osoba ima dijabetes tipa 2 koristeći samo šest do deset sekundi glasa, u kombinaciji sa osnovnim zdravstvenim informacijama kao što su starost, pol, visina i težina.

AI model je bio 89% tačan u dijagnostici dijabetesa tipa 2 kod žena i 86% tačan kod muškaraca.

„Naša vizija je da stvorimo metod skrininga koji je jednostavan, praktičan i koji smanjuje opterećenje i povezane troškove trenutnih testova krvi, “, rekao je za Verivell Ian Fossat, potpredsednik Klick Labsa i glavni istraživač studije.

„Skrining glasa je izuzetno pristupačan u poređenju sa standardnim testovima krvi. Alat za glasovnu verifikaciju mogao bi da se primeni van laboratorija ili lekarskih ordinacija, koristeći mobilne telefone ljudi.”

U istraživanju je učestvovalo 267 ispitanika iz Indije. Istraživači su otkrili da 192 ispitanika, 79 žena i 113 muškaraca, nisu imali dijabetes. Ostalih 75 ispitanika, odnosno 18 žena i 57 muškaraca, ranije je imalo dijagnozu dijabetesa.

Koristeći pametne telefone, subjekti su snimali svoje glasove izgovarajući određenu frazu u trajanju od šest do 10 sekundi do šest puta dnevno tokom dve nedelje. Istraživači su analizirali 18.465 snimaka koji su prikupljeni da bi se preslušalo 14 akustičkih karakteristika. Ideja je bila da ovi zvuci mogu pokazati glasovne razlike između ljudi sa dijabetesom tipa 2 i ljudi bez tog stanja.

Istraživači su takođe pogledali i druge vokalne karakteristike kao što su promene u visini glasa, snazi i intenzitetu koje ljudsko uho ne može da uhvati. Koristeći softver za obradu signala i analizu glasa, istraživači su primetili suptilne promene u glasovima ljudi sa dijabetesom tipa 2. Oni su koristili te podatke da obuče model mašinskog učenja da predvide da li neko ima dijabetes tipa 2 na osnovu glasovnog snimka.

Zašto dijabetes može uticati na glas?

Kod dijabetičara može doći do oštećenja nerva, što se naziva dijabetička neuropatija. U nekim slučajevima, oštećenje nerva dovodi do problema sa glasom kao što je bilateralna paraliza glasnih žica. U ovom stanju, i glasne žice i larinks mogu biti delimično ili potpuno paralizovani.

Dijabetes tipa 2 je takođe povezan sa drugim zdravstvenim problemima, kao što su slabost mišića i otok. Prethodne studije su pokazale da otok može uticati na glas.

„Periferna neuropatija može oštetiti nerve u larinksu, što rezultira promuklim ili napregnutim glasom, a slabost mišića može biti očigledna u mišićima glasnih žica ili respiratornog sistema. Pored toga, otok povezan sa edemom može uticati na elastične i vibracione kvalitete glasnih žica, što može uticati na visinu glasa“, objasnila je Džejsi Kaufman, naučnik Klik Labs i prvi autor studije.

GM PRESS/b92