Vredne i neumorne ruke Dragoljuba Hadžića
Dragoljub Hadžić dugogodišnji član Udruženja radnika umetnika Srbije i Crne Gore sa sedištem u Gornjem Milanovcu, godinama se bavi umetnošću koja jednim svojim delom pripada i zanatu. Naime svojim veštim i kreativnim rukama Dragoljub Hadžić godinama vrši najfiniju obradu drveta praveći mnoštvo ukrasnih predmeta a veoma često biva angažovan na izradi ikonostosa u crkvama i manastirima širom naše zemlje, Ulazak u svet preduzetničke umetnosti kao I samog zanatsva dogodio se sasvim slučajno.
– 1988. godine sasvim slučajno sam upoznao tadašnjeg vladiku kao i igumana Manastira Kaona, iguman Milutin mi je rekao „Drago, imate zlatne ruke, hajde da radite za crkvu”. Prva svoja duborezačka znanja i iskustva stekao sam u radionici Manastira Visoki Dečani koja je formirana devedesetih godina prošlog veka. U to vreme skoro da nije ni postojalo duborezačkih radionica po Srbiji . Brankica Vučković, istoričar umetnosti me je uvela u stil umetnosti i zanatstva, naime pomogla mi je da izgradim stil kojim se vraćamo tradicionalnim vrednostima srpskog duboreza. Radio sam u mnogim crkvama i manastirima, naveo bih Žiču, Manastir Visoki Dečani, Sopoćani, Manastir Banjska , ovde u Gornjem Milanovcu – kaže Dragoljub Hadžić.
Duborez u drvetu traži kompletnu osobu… fizičku i psihičku posvećenost i istrajnost. Kada je reč o mladima koji bi nasledili ovaj umetnički zanat, teško je naći pravu osobu.
–Ima zainteresovanih, međutim kada shvate da u ručnom duborezu neki detalj treba da radite deset, petrnaest, dvadeset a možda I mesec dana, oni brzo odustaju. Očekuju da sve mogu da urade za dve do tri dana, da zarade ogroman novac, da se sve brzo dešava. Međutim ovo je zanat koji traži vreme, a danas sum lade generacije nestrpljive I sve hoce da se to završi u danu, što je u ovom poslu nemoguće– objasnio je Hadžić.
Hadžićevih ruku dela možemo videti u mnogim crkvama i manastirima širom Srbije kao i u par milanovačkih.
–Kažu „U svom selu biti pop je najteže”, u milanovačkoj opštini sam ponajmanje radio, evo navešću, na Savinačkoj crkvi sam radio – tonove, veličanski i devičanski ton kao i pevnice, na Crkvi brvnarici sto za celivajuće ikone kao i kompletan ikonostas Jablaničke crkve i ulaznu kapiju – rekao je ovaj vredni duborezac.
Ako se može izdvojiti najdraži rad koji je ujedno ostavio i najjači utisak na ovog umetnika vrednih i neumornih ruku naveli bi Manastir Dubrava na Zlatiboru u okviru kog se nalazi čitav verski kompleks.
GM PRESS
