Takovski malinari ne brinu ni za plasman ni za cenu, veruju da je korišćenje nauke budućnost proizvodnje
Dok većina malinara razmišlja o ovogodišnjim prinosima i kvalitetu roda, u takovskom kraju ne brinu ni za plasman ni za cenu. Veruju da je maksimalno korišćenje nauke budućnost proizvodnje: uz stručnu pomoć, primenjuju zaštitu voća bez ostataka pesticida i tržištu isporučuju zdrave plodove.
Proizvodnju malina u selu Klatičevo, nedaleko od Gornjeg Milanovca, počeli su na 70 ari. Sada imaju duplo više zasada i širi sortiment. Žele da uz nauku i primenu iskustava sa terena, dođu do najboljih rezultata, a i cene.
“Svi mi želimo da pojedemo i da popijemo nešto što je zaista kvalitetno, bez ostataka pesticida. Da plod bude bezbedan, zdrav i da kao takav plod možemo da plasiramo i na domaće i na zapadno-evropsko tržište i tržište Ruske Federacije, tako da je to naš primarni cilj i interes”, kaže Aleksandar Andrić, jedan od osnivača zadruge “Agrobobica” iz Gornjeg Milanovca.
Da bi za sveže maline iz takovskog kraja bilo mesta na zahtevnom tržištu, uz savremenu tehnologiju važna je i stalna edukacija.
Aleksandar Hristof, konsultant holandske firme kaže da koriste insekte koji nisu štetni kako bi kontrolisali one koji jesu. “Tako kontrolišemo i količinu pesticida i dobijamo visok prinos zdravih plodova”, dodaje Hristof.
Takva proizvodnja traži pažnju, znanje i veštine, a stručnjaci ističu da je to i pravi put za opstanak sela.
“I da na taj način domaćinstvima koja se za ovo odluče i mladim ljudima koji žele da ostanu na selu, obezbedimo takva primanja i sigurnost ulaganja u budućnost”, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Nebojša Momirović.
U ovoj zemljoradničkog zadruzi žele da u edukaciji pomognu i kooperantima, kako bi uz kvalitet obezbedili i kontinuitet, što je jedan od ključnih uslova za tržište voća.
