Snaga divljeg galopa: šesnaestogodišnja Ema o svom hobiju i ljubavi prema konjima
Za šesnaestogodišnju Emu Božanić iz Gornjeg Milanovcu ranč u Jablanici predstavlja slobodu, raj, ispunjenost i neizrecivu sreću. Još kao devojčica, jako je zavolela konje, njihovu snagu i brzinu. Odnedavno je na imanju u Jablanici osnovala istoimeni Jahaći klub, u kome su trenutno četiri konja: Zeka, Ciga, Vihor i Zeba. Mala škola jahanja počinje u ograđenom prstenu, a za terensko jahanje tu su šumske staze i senoviti predeli u srcu jesenje šume.
– Ima dece i odraslih, dolaze da jašu, najviše, vikendom. Počinjemo u krugu sa osnovnim nivoom, dok naviknu na konja, a kada savladaju galop i nauče da upravljaju konjem, prelazimo na terensko jahanje. Ono što prvo kažem početnicima, jeste da se opuste, jer konji osećaju sva naša raspoloženja i od toga zavisi kako će prihvatiti čoveka. Nervoza i neraspoloženje takođe utiču na konje, zato treba biti smiren i konj će onda ispunjavati komande-kaže Ema.
Po naravi se ističe i mezimac, koji je danas razigrano pokazao svoju raskoš i brzinu na otvorenom terenu.
–Zeka je temperamentan i uvek spreman za galop, dok je Ciga malo lenj, on je za one koji vole sporije jahanje i mirniju šetnju prirodom. Oni, kao i mi imaju svoju narav-dodaje Ema.
Nije uvek lako organizovati radni dan sa obavezama u školi i oko konja. Ali, ljubav prema jahaćem sportu i svemu što on podrazumeva je jača. Šesnaestogodišnja ljubiteljka konja priznaje da tokom časa često misli na svoje ljubimce, šta rade, da li im je neko od komšija prebacio jabuku ili da li su žedni. Sve svoje slobodno vreme posvećuje njima, a na imanje odlazi svakoga dana, da ih nahrani i izvede napolje.
Odnedavno su u školi jahanja i Sara Dragojlović i Maša Marjanović koje pomažu oko konja kada imaju slobodnog vremena.
Svi koji žele da se otisnu u divljem galopu na proplanak odakle puca pozlaćena oktobarska razglednica na Tresku ili u sporom kasu, pored potoka sa kog ovi četvoronožni mezimci piju vodu, doživeće nezaboravno iskustvo.
GM PRESS/A.Stevanić
