Sa prolećem stižu i krpelji

Sa toplim i sunčanim vremenom i dužim boravkom u prirodi, ljudi češće dolaze u dodir sa krpeljima, kojih u ovo doba godine ima više nego inače. Poslednjih godina uočen je povećan broj zaraženih krpelja koji, pored drugih infekcije, mogu biti i prenosioci Lajmske bolesti. Oko 40 odsto krpelja, koji se zakače za kožu čoveka, prenose zaraze, od bakterija i virusa, do ozbiljnijih infekcija kao što je Lajmska bolest, i zato je važno pre svega krpelja adekvatno ukloniti.

– Što se tiče otklanjanja krpelja  najbolje je obratiti se najbližoj zdravstvenoj ambulanti kako bi  krpelja medicinsko osoblje pravilno otklonilo. Ako to radimo sami možemo da izazovemo dve stvari: prvo možemo zakinuti telo krpelja i da nam ostane taj prednji deo a može da se desi da je krpelj zaražen, a od 30 do 40% krpelja je zaraženo nekom bakterijom ili virusom.  U momentu dok se on brani dešava se da se  ispovraća svoju sadržinu što dovodi do zaražavanja – kaže doktorka Biljana Vukašinović , specijalista opšte medicine.

Komplikacije se javljaju u vidu Lajmske bolesti ili drugih infekcija, posebno ako je krpelj prikačen za kožu duže od 24 časa ili ako se neadekvatno uklanja.  Mesto uboda treba pratiti mesec dana, navodi doktorka i dodaje:

 – Kada dođe do infekcije virusom ili bakterijom spirohetom Borrelia burgdorferi  koja je dosta češća nego virus,  nakon perioda od 3 dana pa do mesec dana na mestu gde je bio ubod javlja se crvena koncentrična formacija, što predstavlja prvi znak da smo inficirani,  odnosno da smo uneli bakteriju Lajmske bolesti.  Koncentrično širenje oko uboda može biti do 30 cm. Najopasnije je što se ta bakterija širi sistemski i ugrožava srce, zglobove, periferni nervni sistem.  Simptomi opšteg infektivnog sindroma mogu biti različitog inteziteta – od znakova koji liče na gripozni sindrom do toliko blagih da ih bolesnik i ne registruje. Najčešće se ispoljavaju: zamor, bolovi u mišićima, bolovi u zglobovima, glavobolja, zima i groznica sa povišenom temperaturom do 39°C, ukočen vrat- kaže dr Vukašinović.

Promene na koži su prvi znak da se radi o nekoj vrsti infekcije, pacijent se upućuje infektologu. U procesu uspostavljanja dijagnoze rade se određene serološke analize a lečenje se vrši antibioticima iz grupe tetraciklina, kaže doktorka Vukšinović, a što se tiče preventive jedini način jeste oblečenje odeće svetlijih boja ili izbegavanje boravka u prirodi, što je prosto nemoguće posebno kada je reč o deci.

-Decu kao i sebe nakon boravka u prirodi obavezno  pregledati do gole kože. Savet je oblačenje odeće svetlijih boja, dugih rukava i nogavica uvučenih u čarape tako na neki način sprečavamo kačenje krpelja za kožu – rekla je dr Vukašinović.

Krpelje ne dirati i ne natapati alkoholom ili drugim sredstvima, već se javiti medicinskom osoblju kako bi ih stručno i pravilno otklonili.

GM PRESS/ Marijana Jakšić