Održano predavanje “Autizam i stanja nalik autizmu”
Predavanje na temu “Autizam i stanja nalik autizmu” održano je u Gimnaziji “Takovski ustanak” prošlog petka. Tribinu je organizovalo Udruženje “Regionalni inkluzivni centar” iz Gornjeg Milanovca koje se bavi pružanjem podrške osobama sa teškoćama u razvoju.
–Govori se o tzv. poremećaju autističkog spektra, a to je da se autizam raspoređuje u širokom spektru poremećaja, od najblažih do najtežih kliničkih manifestacija. Unutar same osobe sa autizmom postoje različiti oblici organizacije različitih funkcija, negde su govorno-jezičke sposobnosti razvijenije, negde manje, inteligencija takođe. Tačno je da ima mnogo više dečaka sa autizmom nego devojčica, statistike pokazuju 4:1, ta razlika je najupadljivija kada je reč o visoko funkcionalnom autizmu. Naravno da su potrebe dece sa autizmom ogromne, a izazovi veliki, počev od ranog prepoznavanja, dijagnostikovanja i odgovarajućeg tretmana, Kasnije se javljaju problemi sa školovanjem i potrebom da se organizuje boravak u školskim okvirima, svakodnevna briga o fizičkom i mentalnom zdravlju deteta, problemi sa učenjem, kasnije problem tranzicije iz škole u sredinu odraslih i sve što to sobom nosi. Autizam je neurorazvojni poremećaj koji se ispolji već u ranom detinjstvu. On se može naslutiti u prvoj godini, po izostanku kontakta pogledom, dete nema uobičajenu fazu brbljanja, ne reaguje na osmeh roditelja, ne koristi pokazivanje kažiprstom, kasnije se javljaju stereotipi u ponašanju koji mogi da potvrde autizam, ali potrebna je svakako detaljna klinička procena -kaže prof. dr Nenad Glumbić sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerziteta u Beogradu.
Kvalitet života osoba sa autuzmom zavisi od mnogo činilaca; od toga da li je na vreme prepoznat i da li se počelo sa odgovarajućim tretmanima, da li je očuvana inteligencija i razvijen govor, podrške porodice i zajednice. Iako visoko funcionalni autizam daje veće šanse za kvalitetniji život, autistične osobe nemaju stalno zaposlenje, nemaju socijalne interakcije i ne učestvuju u društvenim aktivnostima, iako bi prema svojim kognitivnim i jezičkim sposobnostima mogle, ali najčešće nemaju podršku zajednice i sreću se sa brojnim predrasudama.
U milanovačkom Udruženju “Regionalni inkluzivni centar”kažu da su se poslednjih godina kao posledica preteranog korišćenja savremenih tehnologija kod dece pojavila nova stanja, tzv, ranije ekranizmi.
–Ukoliko dete previše vremena provodi ispred ekrana, nije uvek lako razlikovati autuzam od ekranizma, koje može imati slične osobine autizmu. Tada je teško dete odvojiti od kompjutera ili telefona i vratiti u realnost -navodi Aleksandar Nikolić, defektolog, predsednik Udruženja Regionalni inkluzivni centar.
Tokom predavanja bilo je reči i o kašnjenju u govorno-jezičkom razvoju, disfaziji. Predavanje je održano u okviru projekta “Rana detekcija razvojnog kašnjenja”.
GM PRESS/Aleksandra Stevanić
