“Mesto u kom ste rođeni biće uvek u vašem srcu” – Goran Petrović o povratku na dedino imanje u Zagrađu

Goran Petrović iz Zagrađa, jutjuber, povratnik na svoju dedovinu, avanturista i odmetnik u prirodu, prvi video snimak napravio je pozajmljenom kamerom u trenutku kada je krenuo iz Stare Pazove kući, „svome domu u rođeno selo“. Možete da odete gde god želite, na koji god kraj sveta, ali mesto u kom ste rođeni biće uvek u vašem srcu, kaže Goran koji se pre dve godine vratio na seosko imanje. Brda, jača od ravnice vukla su ga ka mestu u kome je odrastao, a nakon dolaska započeo je radove na  izgradnji nove kuće.  

–Vratio sam se i kako dugo godina ovde niko nije živeo, pojavilo se klizište, pa sam zbog nesigurnog ulaganja u staru, započeo gradnju nove kuće za milion dinara. Podigao sam kredit i uz pomoć prijatelja i moba, podigao temelje. Puno sam štedeo, kupio sam polovne prozore i crep, na tome sam uštedeo više od 2000 evra. Kako su moji snimci postali viralni, došao sam na ideju da oživim selo i da pomognem ljudima kojii žele da kupe seosko imanje. Svakodnevno dobijam pozive od ljudi iz Beograda, Novog Sada, inostranstva koji se raspituju gde mogu da kupe seosko domaćinstvo. Snimke kuća koje su na prodaju postavim na svoj You Tube kanal i tako povezujem prodavce sa potencijalnim kupcima. To je potpuno besplatna usluga i mislim da radim dobru stvar za našu opštinu, jer ima puno zainteresovanih ljudi za ovaj kraj. Dolaskom na selo dobio sam psihički mir, svako veče ležem zdravo umoran, a ostvario sam dečački san, da imam sopstvenu kuću na svojoj dedovini-kaže Goran.

Pre 25 godina kada je otišao, u zaseoku živelo trideset, a danas je samo troje ljudi. Povratak korenima i begstvo od urbanog života donelo je dragocene trenutke u senci obasjanih seoskih brda. Od zaraslog imanja iznad kuće Petrović je sa svojim prijateljima i lokalnom zajednicom pretvorio u oranicu i zasejao kukuruz,

Planira da na imanju zasadi voćnjak, nabavi par domaćih životinja i nastavi sa uzgajanjem bašte. Iz gradskog života mu ništa  ne nedostaje, usmeren je na malobrojne komšije, dolaze mu prijatelji, a do centra Milanovca deli ga petnaestak minuta.

Treba slediti svoje snove, ne potiskivati ih, jer, život je čudo i nosi vas tokovima o kojima niste ni slutili, kaže naš sagovornik.

GM PRESS/Aleksandra Stevanić