Izložba: Venčanje kralja Aleksandra i princeze Marije

Izložba: Venčanje kralja Aleksandra i princeze Marije, autora Gorana Milosavljevića, Svete Madžarevića i Slavka Stepanovića u sredu, 8. maja 2024. godine biće predstavljena u galeriji Doma kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku. Reč je o izložbi koja je realizovana povodom obeležavanja 100 godina od venčanja Aleksandra Prvog Karađorđevića i rumunske princeze Marije, a koja je javnosti predstavljena 8. juna 2022. godine u beogradu u Belom dvoru.

Otvaranje izložbe je u 19 sati.

Na kraljevsku svadbu, koja je u Beogradu održana 8.juna 1922.godine, svoje izaslanike poslale su mnoge države sveta. Sa svoje 34, godine, kao već „stari momak“ Aleksandar Karađorđević oženio se jednom od najlepših i najobrazovanijih princeza tadašnje Evrope – rumunskom princezom Marijom. Osim lepote i obrazovanja imala i veoma visoko poreklo – rođena je kao treće dete rumunskog kralja Ferdinanda, njena baka po majci je bila sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci drugi sin britanske kraljice Viktorije. Imala je nadimak „Minjon“, a školovala se na najprestižnijim školama. Osim rumunskog govorila je tečno engleski, nemački, francuski i srpski jezik. Venčanje Marije i Aleksandra bio je spektakl o kojem se priča i dan danas. Organizator venčanja bio je naš proslavljeni komediograf Branislav Nušić, koji je tada bio upravnik Umetničkog odseka Ministarstva prosvete. Za nepuna 24 sata uoči venčanja u Beograd je doputovalo više od 20.000 ljudi.

Doček princeze Marije

Po buduću kraljicu i njene roditelje, niz Dunav do Oršave, kralj je 7. juna 1922. godine uz ogromnu pratnju poslao svoju jahtu “Aleksandar”. Pristajanje broda u luku u Beogradu pozdravili su topovi sa Kalemegdana sto jednim plotunom, a svoju izabranicu, tasta i taštu dočekao je i mladoženja Aleksandar. Novom limuzinom kralj je odveo verenicu u dvorske odaje. Venčanje je bilo zakazano za sutradan.

Venčanje iz bajke

“Na venčanju u Sabornoj crkvi mlada je imala belu haljinu dugačkog šlepa. Na glavi je imala mladenački venac od mirte, usađen na drugom vencu od zlatnog tila, koji se zrakasto pružao preko šlepa. Oko vrata je imala širok đerdan krupnih plavih smaragda i dijamanata. Preko ramena je nosila lentu belog orla. Dugački šlep pridržavali su joj mlađi rođaci i rođake plave krvi.

Iza mladenaca, kralj Ferdinand nosio je uniformu rumunskog đenerala sa svim dekoracijama i maršalskom palicom u desnoj ruci. Rumunska kraljica je bila u divnoj lila haljini od tila sa tokom iste boje, oko koje su se nizali grozdovi u istom tonu. Dodatno ju je krasio čuveni đerdan bisera. Na prstima je imala odgovarajuće dekoracije, s lentom Svetog Save.

U povorci su sledili kum, sin engleskog kralja i potonji kralj Albert, u uniformi engleskog kapetana avijacije, veseo i nasmejan, i stari svat knez Arsen, Aleksandrov stric. Deveri u svečanim oficirskim uniformama bili su knezovi Pavle i crnogorski Nikola.”

Iz ondašnjih novina

Kažu da je popularnost buduće kraljice Marije u narodu počela onog trenutka kada je sa balkona Starog dvora, nakon što je prvi put došla u svoju novu domovinu, okupljene pozdravila na srpskom rekavši: “Ja vam od srca blagodarim!”.

Na venčanje kralja Aleksandra i kraljice Marije došao je ceo svet, ali su Srbi predstavnicima jedne države zabranili prisustvo

„Venčanje kralja Aleksandra sa rumunskom princezom Marijom, juna 1922. godine bio je svetski događaj broj jedan.

Evropa, tek na putu oporavka od strašnog rata, čeznula je za normalnošću i oporavkom, pa je na svadbu gledano kao na prvi korak ka uspostavljanju stabilnosti i prosperiteta. Svoje predstavnike na venčanje su poslale i najudaljenije zemlje sveta.

Kada je brak između kralja Aleksandra Karađorđevića i princeze Marije ugovoren, beogradski zvaničnici su se bacili na spremanje venčanja i uređenje grada.

Kako se svadba bližila, u Beogradu je vrvilo kao u košnici. Zabeleženo je da je prestavnik Portugala stigao tri dana pre nego što je najavio i da za njega jednostavno ni u jednom beogradskom hotelu nije bilo mesta!

On se onda, s gomilom prtljaga, smestio pred najluksuzniji hotel “Srpski kralj” i tu, na suncu, zaspao. Kad je to čuo Nušić, lično je urgirao da se čoveku nađe smeštaj jer je ovaj došao da u ime portugalske vlade bude gost na svadbi, ali i da posle svečanosti otvori diplomatsko predstavništvo.

Bilans je na kraju delovao skoro nestvarno – 24 sata uoči venčanja u Beograd je doputovalo više od 20.000 ljudi!

Na kraljevsku svadbu u Beogradu svoje izaslanike poslale su mnoge države. Predstavnike su poslali čak i Persija, pa i daleki Japan, a doputovao je i gost iz Austrije, sa kojom je do pre četiri godine Srbija ratovala.

Jedini kojima je bio zabranjen dolazak bili su Bugari – sećanje na zločine koje je nad Srbima počinila ova vojska tokom Prvog svetskog rata bilo je još uvek suviše sveže i očigledno jače od diplomatske etikecije. (izvor: Istorijski zabavnik)“

GM PRESS/KC