Hvala do sledećeg festivala!

“Bilo je odlično! Bravo! Možda bi ovo moglo i dva puta godišnje?…” – neki su od komentara i poruka, koje smo dobijali nakon završne večeri 16. Srpskog festivala svetske muzike.

I zaista, ove godine je skoro sve bilo bar malo drugačije od onog što smo planirali. Od promene mesta održavanja dela programa do samih svirki – i umesto kraha i proseka, dobili smo novi kvalitet i nezaboravne trenutke.

Sad već bez preterivanja možemo reći da smo prezadovoljni ovogodišnjim festivalom. Svaki događaj, svaki koncert, bio je bar malo bolji od onog što smo svi zajedno očekivali. Počev od nastupa našeg mladog saksofoniste Jakova Pavlovića i Tria Grandioso i nastupa Boje zvuka prve večeri pa sve do spektakularnog koncerta Riblje Čorbe i legendarnog Bore Đorđevića, koji su i nas iz organizacijie iznenadili svirajući istom energijom i sa istom emocijom više od dva sata. Verovatno smo te večeri prisustvovali muzičkoj istoriji na Trgu.

Bilo je svega, i kiše tokom festivala i snega pred festival, pomeranja, premeštanja, otkazivanja, pomešanih emocija, ali opet, koncerti Salsa y punto i Vrela u Domu kulture, imali su posebnu draž, možda baš zbog prostora. Iz Vrela je stigla zahvalnica da ovakvo gostoprimstvo nigde nisu imali. Ko je u utorak uveče pre Čorbe došao da sluša srpski bluz sastav The Hipshakers, pojačan Nilom Nolenom iz Amerike i norveškim bluzerom Trondom Iterbom, doživeo je, verujem, posebno iskustvo. I to je jedan od primera kako je sve ispalo bolje od očekivanog, jer Trond nikada do sada nije svirao sa njima. Inače, on se nekoliko dana družio sa Milanovčanima koji su mogli da ga čuju i na klupskom nastupu sa Gipsy Aleksićima.

Žao nam je što smo zbog kiše morali da otkažemo “Ulicu Rastem sa festivalom” i “Sportski dan”, ali smo srećni zbog uspešne organizacije manifestacije “Dečiji dan”, koja je preduhitrila kišu, “Havana ulice” i “Cuba in Milano”. Mala anegdota sa tih događaja, u jednom trenutku smo pomislili da se naš gost, kubanski ambasador, izgubio kada je otišao da se na kratko provoza oldtajmerom, na kraju se ispostavilo da je odlučio da produži vožnju i da tako upozna grad.

Pitali smo se ima li festivalskog klupskog života posle “Pub-a 1859”, a dobili smo nove festivalske prostore “Korzo”, “Vir” i “Timok” koji su svojim različitim ambijentima dali poseban šmek. Više od očekivanog.

Kraj je bio posebno emotivan zbog našeg sjajnog KUD “Šumadija”. I ne kažemo to tek tako. Zato što je to “Naš KUD – naš grad”, kako smo naslovili koncert, već što smo gledali zaista vrhunski nastup tih momaka i devojka, kao i njihovih nešto starijih kolega. Praćeni i vođeni orkestrom Aleksandra Smrekića pokazali su da su tradicionalna igra i pesma Šumadije, Srbije uopšte – neuništivi. Čak i u ovo naše doba gde se zaboravljaju stvari od juče, a ovde pričamo o stolećima. I sve to u punoj Sali Doma kulture.

Zavesu na ovogodišnji festival spustile su “Legende” sjajnim nastupom.

Veliko hvala opštini Gornji Milanovac, svim njenim službama, ustanovama i javnim preduzećima, privredi opštine, sponzorima, medijskim pokroviteljima, prijateljima festivala, produkciji, hvala sjajnim učesnicima, volonterima, građanima Gornjeg Milanovca i celom timu Srpskog festivala svetske muzike, na pomoći i realizaciji ovogodišnjeg festivala.

Veliko hvala do sledećeg festivala!

A da li bi moglo dva puta godišnje? Za sada je ovo prava mera za naše moći, šta će biti u budućnosti videćemo. Jedno obećavamo – propušteno ćemo nadoknaditi.

Srpski festival svetske muzike