Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave danas Svetog Nikolu, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i dece. Već godinama unazad u našem narodu važi “nepisano pravilo” da polovina porodica u Srbiji slavi, dok druga polovina ide u goste.

Za današnji veliki praznik vezuju se brojni običaji i verovanja, a mi ćemo vam u nastavku predstaviti neke od najzanimljivijih.

Ko je bio sveti Nikola?

Sveti Nikola je rođen u gradu Patara u u Maloj Aziji u vreme rimskog cara Valerijana. Od oca Teofana i majke None, Nikola je još kao dete pokazivao duhovnu darovitost. Kada je odrastao i izučio škole, postao je episkop u gradu Mira. Duhovni život započeo je u manastiru Novi Sion, gde se i zamonašio, a svoje bogatstvo, nasleđeno od roditelja, razdelio je siromašnima, starima i nemoćnima.

Ljudi su ga još za vreme života smatrali svetiteljem. Dobra dela činio je u tajnosti, a upravo je iz njegovog dobročinstva proistekla legenda o Deda Mrazu.

Predanje kaže da je vođen čudesnim glasom krenuo da širi veru u narodu, ali i pravdu i milosrđe. Sveti Nikola Čudotvorac ili Sveti Nikola Mirlikijski, slavi se u celom hrišćanskom svetu, a u zemljama Zapada, ovaj svetac se posebno vezuje za najmlađe, jer na njegov praznik, deca koja su preko godine bila poslušna i dobra, dobijaju poklone.

Za pomenutog sveca se veruje da je zaštitnik putnika i siromašnih. Sveti Nikola je esnafska slava – zaštitnik je lađara, splavara, ribara i vodeničara. Mornari na današnji dan ne isplovljavaju, a veruje se i da bi trebalo odložiti sva planirana putovanja. Svetom Nikoli se čak i nerotkinje mole za potomstvo.

Tradicija slave Svetog Nikole u Srbiji

Prema crkvenom verovanju, Sveti Nikola je zaštitnik putnika na vodama i zbog toga se vekovima unazad, u Podunavlju tradicionalno grade crkve posvećene upravo ovom svecu. Uz Dunav tako postoje crkva Svetog Nikole u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Čortanovcima, Starom Slankamenu, Surduku, Belegišu, Starim Banovcima, Zemunu, Beogradu, ali i brojnim drugim gradovima i selima širom Srbije. Posvećeno mu je više od 600 crkava, a Sveti Nikola je i hramovna i manastirska slava SPC.

Zašto je slava Svetog Nikole jedna od najčešćih na našem području?

Sasvim sigurno, Nikoljdan je najčešća krsna slava u našem narodu, sa najvećim brojem svečara. Prema nekim procenama, skoro polovina pravoslavnih vernika u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina odlazi u goste. Kako pada u vreme Velikog Božićnog posta, za slavsku trpezu vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

Kako izgleda tipična proslava Svetog Nikole u srpskim domaćinstvima

Sveti Nikola Čudotvorac se smatra simbolom hrišćanskih vrednosti i zato ne čudi što ga kao kućnog patrona slavi gotovo polovina pravoslavnih Srba.

Na dan slave porodica se okuplja uz sveću, slavski kolač, žito, crveno vino, svetu vodicu, bosiljak, tamjan i molitvu. Sveštenik uoči slave osveštava i blagosilja kuću, a osveštamo vodicom se mesi slavski kolač.

Koliki je značaj ovog sveca u srpskom narodu, govori i činjenica da je upravo Nikola najpopularnije muško ime za dečake, pa mnoge Nikole i Nikoline upravo 19. decembra proslavljaju imendan.

Zašto se Sveti Nikola obeležava baš 19. decembra

Nikoljdan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom. Spada u “nepokretne” praznike i beležava se 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine svetac preminuo.

Sveti Nikola se proslavlja dva puta godišnje. U narodu poznat i kao Letnji Sveti Nikola praznuje se 22. maja kao znak sećanja na dan kada su mošti sveca 1096. godine prenete u tada pravoslavni Bari, u Italiji i položene u Crkvu Svetog Jovana Preteče. Tri godine kasnije, u čast Svetog Nikole podignuta je velelepna crkva, koju su srpski vladari bogato darivali.

Naime, prema predanju, Sveti Nikola je povratio vid Stefanu Dečanskom zbog čega je srpski vladar crkvi u Bariju poklonio ikonu ovog sveca. Na njoj je verno prenet lik Svetog Nikole nacrtan na saboru u Nikeji, pa se ova ikona smatrana čudotvornom. Ikona i danas stoji iznad velike časne trapeze koja pokriva grob svetog Nikole.

Običaji koji se poštuju za Svetog Nikolu

– Sveti Nikola je pre svega život posvetio pomaganju siromašnima i deci, zbog čega je običaj da se na današnji dan daruju najmlađi. Veruje se da Sveti Nikola noć uoči praznika obilazi dobru decu i deli im poklone. Tradicionalno, mališani čiste svoje cipele i stavljaju ih u prozore, očekujući poklon od sveca.

– Ukoliko otac prenosi sinovima ovu slavu, običaj je da jedan sin uzme tzv. letnjeg, a drugi sin zimskog Svetog Nikolu.

– Da bi naredna godina bila plodna i berićetna, ko je propustio da pre dva dana na Svetog Velikomučenika Varvaru, poseje božićnu pšenicu, to može učiniti i na Nikoljdan.

– Danas nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove.

Čestitke za slavu

Domaćin na kućnom pragu dočekuje goste rečima: “Dobro došli”, dok gosti uzvraćaju čestitkom: “Čestit sveti Nikola i srećna ti slava domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!”. Nakon toga, domaćin odgovara: “Hvala i neka i vama Gospod Bog i Sveti Nikola pomognu da još mnogo godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju!”

GM PRESS/Prva.rs