Ručići: U rodnom kraju je najlepše
Da je u rodnom mestu vazduh najlepši a trava najzelenija uverili su su mnogi. Nostalgija za rodnim krajem, prirodom i druženjem, poslednjih godina vraća mnoge u milanovačko selo Ručiće. Jedan od povratnika iz grada u selo je i Saša Matić koji nije uspeo da pronađe sebe u gradskoj sredini i ne kaje se ni malo, već ističe da žali za time što se nije vratio i ranije
– Ovde sam odrastao i uvek sam imao na umu da se vratim, to je bio neki osećaj koji me nije napustao od dana kada sam se preselio u grad. Napustio sam posao i došao ovde i sada se bavim uzgajanjem ovaca – kaže Saša Matić.
Matić sam obrađuje 12,5 hektara zemlje, od kojih je samo 3,5 hektara pod šumom, ostalo su sve obradive površine i pašnjaci. Kaže da se odlično snalazi, uz pomoć mašina, postiže sve. Vlasnik je poljoprivrednog gazdinstva i korisnik subvencija za poljoprivredu od strane Opštine Gornji Milanovac koje mu dosta znače u uzgoju ovaca sjeničke rase
–Moje stado broji sedamdeset devet ovaca, a u planu mi je da ga proširim i da imam sto ovaca. To je za moje potrebe dovoljno i tu ću se zaustaviti – rekao je Matić.
Što se tiče tržišta Matić navodi da se odlično snalazi pa otuda i ideja o proširenju stada. Na dan kada su naše ekipe posetile MZ Ručići, selo je obeležavalo svoju slavu Spasovdan. U prazničnoj atmosferi u prisustvu sveštenika kraj zapisa je obavljen obred sečenja slavskog kolača uz molitvu da vreme posluži i da godina bude rodna. Među okupljenima sreli smo i Aleksandra Dmitrovića profesora fizičkog vaspitanja i profesionalnog trenera koji živi i radi u Beogradu, ali se uvek rado vraća u ove krajeve.
–Ovde sam odrastao i živeo do predškolskog, posle škole svaki raspust i vikend sam povodio ovde. Kada sam krenulo na fakultet, preselio sam se i zbog obaveza sam oko fakulteta sam manje dolazio. I sada, nakon toliko godina, uvek kada imam vremena rado dođem – izjavio je Aleksandar Dmitrović.
Imresioniran lepotom svog rodnog mesta, Dmitrović na jedan zanimljiv način promoviše svoj rodni kraj.
– Mi dolazimo sa decom iz našeg kluba svakog leta na kampovanje. To već traje desetak godina. Očekivali smo da će im se to svideti, ali ne toliko, oni su oduševljeni. Kontakt sa prirodnom i boravak na otvorenom je nešto što je jako dobro za decu – dodao je Dmitrović.
Energija ovog sela mami sve više ljudi da se vrate svom ognjištu i svom imanju, o čemu nam govori jedan od meštana, starosedelaca, Dragan Vučićević
– Dolaze sve više, ovde da provedu vreme. Kako čujem neke porodice planiraju da se presele ovde i da putuju na posao odavde. To je opcija za koju se odlučuje sve višeporodica u poslednje vreme – rekao je Dragan Vučićević.
Pored ljudi koji se odriču grada i vraćaju se selu ima i onih koji ne samo da su napustili rodni grad, već su napustili i zemlju i promenili kontinent, kaže naš sagovornik i dodaje:
– Tu je došao jedan Amerikanac koji se oženio našom zemljakinjom. Povremeno zbog poslovnih obaveza odlaze u Ameriku, ali se brzo vraćaju. To su Martin i Mira. Martin je profesor statistike i drži časove preko interneta, i baš je zavoleo ovaj kraj. Mnogo je dobar čovek – naglašava Vučićević.
Ručići su udaljeni samo 16 kilometra od središta opštine, a kako bi se život normalno odvijao i u seoskim sredinama najvažnija je putna infrastruktura. Poslednjih godina dosta je urađeno po tom pitanju, što ranije nije bio slučaj kaže Aleksandar Glišović, jedan od meštana
– Ovaj put smo nasipali iz naših sredstava, to je uvek rađeno samo delimično. Ovo je prvi put da smo kompletno uradili zemljane radove, kanale, propuste i nasipanje. Zahvalio bih Opštinskoj upravi i JP za izgradnju, koji su pomogli i dali mehanizaciju. I zahvalio bih, takođe Ivanu Neškoviću koji nam je dao kamen za nasipanje ovog puta. Putevi su vrlo bitni, kako bi smo mogli da živimo u ovim krajevima i da dolazimo i obrađujemo svoja imanja – rekao je Aleksandar Glišović.
Po svemu sudeći tajna povratka jeste u rehabilitaciji putne mreže, a tajna dobre energije Ručića u lepotama prirode, svežini vazduha, cvrkutu ptica i dobrim ljudima….
GM PRESS
