Pod „roditeljskom kontrolom” (engl. parental controls) podrazumevaju se digitalna oruđa (aplikacije, servisi, programi) koja omogućavaju nadgledanje i praćenje detetovih aktivnostitokom njegovog korišćenja interneta (Zaman & Nouwen, 2016).Reč je o obliku roditeljske medijacije koji podrazumeva primenutehničkih mera zaštite.
U današnje vreme, na tržištu je dostupan sve veći broj oruđa zaroditeljsku kontrolu, dok se neka od njih mogu besplatnopreuzeti sa interneta. Iako poseduju više različitih funkcija, najčešće se koriste za ograničavanje količine vremena koje deteprovodi u korišćenju digitalnih uređaja, onemogućavanjepristupa uzrasno neprimerenim veb-stranicama, aplikacijama ivideo-igrama (uključujući i one preko i unutar kojih je mogućeobaviti kupovinu), praćenje aktivnosti deteta kada je nainternetu, onemogućavanje kontakata sa određenim osobama, blokiranje reklama i oglasa, lociranje deteta u fizičkom prostoru, itd.
Sudeći prema odgovorima učenika iz uzorka, roditelji u Srbijiretko primenjuju tehničke mere zaštite u cilju osiguranjabezbednosti dece na internetu.
Tip socijalne medijacije koji se takođe koristi za regulisanjekorišćenja digitalnih medija uključuje definisanje pravila kojimase ograničava vreme (količina i vremenski interval u kojem decamogu da koriste internet), ali i o ovakvoj roditeljskoj praksiizveštava manje od jedne petine ispitanih učenika (nešto višeučenika iz mlađe nego iz starije uzrasne grupe).
U ranije spomenutom istraživanju koje je realizivano krajem2012. godine (Popadić & Kuzmanović, 2016), približno jednatrećina roditelja iz Srbije koristila je tehničke mere zaštite, dokje u istraživanju Deca Evrope na internetu tri četvrtine roditeljaiz evropskih zemalja koje su učestvovale u ovom istraživanjuprimenjivalo ovakve mere (Livingstone et al., 2011).
Roditeljska kontrola samo je jedan od načina na koje odraslimogu da posreduju u detetovom korišćenju digitalnetehnologije/interneta. S obzirom na činjenicu da je trenutnasituacija u Srbiji takva da dve trećine dece i mladih često iliveoma često, prema sopstvenim izjavama, podučava svojeroditelje kako da koriste digitalne uređaje (ovde se pre svegamisli na operativne, tehničke veštine), nameće se pitanje da liroditelji poseduju digitalne veštine neophodne za pravilan izbor ismislenu upotrebu oruđa za roditeljsku kontrolu kao mere zaštitedece na internetu.
Trebalo bi imati na umu da tehnička zaštita, kao takva, ne obezbeđuje potpunu zaštitu dece na internetu i da nije sama posebi delotvorna, iako može da predupredi određene rizike(Duerager & Livingstone, 2012).
Primena roditeljske kontrole ima više smisla kada je reč o decimlađeg uzrasta, kao i onda kada se primenjuje uz druge oblikeroditeljske medijacije. Tehnička zaštita je povod da se sa decomrazgovara o njihovim aktivnostima na internetu, čak i kada je rečo najmlađima.
Oruđa za roditeljsku kontrolu nisu kreirana sa ciljem da„zamene” roditelja, niti da ga „oslobode” aktivnog učestvovanjau digitalnom životu dece. Ova vrsta kontrole ima smisla samoukoliko roditelji istovremeno primenjuju različite oblikesocijalne medijacije (razgovaraju sa decom o mogućnostima irizicima na internetu, zajednički kreiraju porodične dogovore o načinu korišćenja tehnologije, učestvuju u zajedničkimaktivnostima na internetu, itd.). I najzad, trebalo bi imati na umuda ograničavanjem pristupa digitalnoj tehnologiji ograničavamobrojne mogućnosti koje ona pruža (za učenje, razvoj, društveniangažman), ali i prava deteta u digitalnom dobu.
Naglasimo i to da za aktivno posredovanje u aktivnostima decena internetu nije nužno da roditelj bude „ekspert za tehnologiju”, ali je neophodno da izgradi odnos poverenja sa detetom, dadobro poznaje dete i njegove potrebe.
Pozovite 19833
Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu natelefonski broj 19833 tokom 2020. godine upućeno je 5.700 poziva, ujedno su dobili 1.575 mejlova. U prvih šest meseci ovegodine broj poziva je bio 1.778 i primljeno 1.125 mejla.
Najviše je bilo pitanja o opštim principima, metodamabezbednosti dece na internetu. Odrasli i deca javljali su se s upitom kako da konkretno prevaziđu neku kriznu situaciju.Kako se bezbedno koriste društvene mreže, tražena suobjašnjenja za podešavanje privatnosti naloga, kako blokiratiosobu koja šalje uvredljive poruke, prijavljivani su lažni profili, kako se blokira instagram nalog na kome se širi vređanje, kakopovratiti hakovan profil.
Projekat „Svi smo bili deca’’ sufinansiran je sredstvima opštine Gornji Milanovac.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
GM PRESS
