Međunarodni dan starijih osoba obeležava se 1. oktobra svake godine, počev od 1991. godine, na osnovu Rezolucije 45/106 Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Njegov nastanak zasnovan je na nizu međunarodnih inicijativa: Bečkom međunarodnom planu akcije o starenju (1982), Principima UN za starije osobe (1991) i Madridskom međunarodnom planu akcije o starenju (2002), koji naglašava potrebu stvaranja društva za sve generacije.
Ove godine obeležavamo ga pod sloganom: „Starije osobe pokretači lokalnih i globalnih akcija: Naše težnje, naše blagostanje i naša prava“.
Tema 2025. godine naglašava transformativnu ulogu starijih osoba u izgradnji pravednijih i otpornijih društava. Daleko od toga da su pasivni primaoci pomoći, stariji ljudi su nosioci promena – svojim znanjem i iskustvom doprinose unapređenju zdravlja, finansijske sigurnosti, otpornosti zajednica i zagovaranju ljudskih prava.
Politička deklaracija i Madridski međunarodni plan akcije o starenju (MIPAA), usvojeni 2002. godine, i dalje su ključni temelji globalne politike starenja, dok tema ovogodišnjeg dana potvrđuje principe da su starije osobe pokretači napretka na lokalnom i globalnom nivou.
Važan međunarodni iskorak desio se u aprilu 2025. godine, kada je Savet za ljudska prava UN usvojio Rezoluciju 58/13, kojom je formirana radna grupa zadužena za izradu nove Konvencije o pravima starijih osoba. Ovaj istorijski korak, koji je podržalo 81 država članica (među njima i Srbija), predstavlja priznanje da su starije osobe nosioci prava i aktivni akteri promena.
Demografski kontekst:
Broj starijih osoba u svetu (65+) utrostručio se sa oko 260 miliona u 1980. na više od 760 miliona u 2021. godini, a predviđa se da će njihov udeo u ukupnoj populaciji porasti sa manje od 10% na oko 17% do 2050. godine.
Srbija je među najstarijim populacijama u Evropi: prema popisu 2022. godine, imala je 6,65 miliona stanovnika, od čega je 22,1% starijih od 65 godina. Prosečna starost porasla je na 43,8 godina, a broj stanovnika smanjen je za više od pola miliona u poslednjih 12 godina. Više od četvrtine starijih ocenjuje svoje zdravlje kao loše ili vrlo loše, a skoro trećina ima ozbiljne poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, što ukazuje na značajnu potrebu za podrškom. Starije žene procenjuju svoje zdravlje lošije nego stariji muškarci.
Siromaštvo i materijalna deprivacija:
Starije osobe u Srbiji suočavaju se i sa velikim ekonomskim izazovima. Rizik od siromaštva raste sa godinama – dok je 2011. godine udeo starijih u riziku bio 17%, u 2020. godini porastao je na 22%. Materijalna deprivacija (nemogućnost da se zadovolje osnovne životne potrebe, poput grejanja, obezbeđivanja kvalitetnog obroka ili neočekivanog troška) višestruko je izraženija među starijima nego u proseku EU: 18,6% starijih u Srbiji naspram prosečno 5,3% u EU, a najugroženije su žene starije od 75 godina. Penzija je glavni izvor prihoda i faktor sigurnosti, ali odnos prosečne penzije i prosečne zarade u poslednjoj deceniji kontinuirano opada, što dodatno otežava materijalni položaj starijih.
Međunarodni okvir:
Važno je istaći da je Savet za ljudska prava UN (HRC) doneo odluku o započinjanju procesa izrade nacrta nove Konvencije UN o pravima starijih osoba, što predstavlja istorijski korak ka obezbeđivanju sveobuhvatne međunarodne zaštite njihovih prava.
Međunarodni dan starijih osoba ujedno promoviše i Dekadu zdravog starenja (2021–2030), globalnu inicijativu Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije, čiji su prioriteti promena stava prema starenju, izgradnja zajednica prilagođenih starijima, jačanje integrisanih zdravstvenih i socijalnih usluga i razvoj sistema dugotrajne nege. Promena stava podrazumeva borbu protiv ejdžizma (starosne diskriminacije). Svetska zdravstvena organizacija pod ejdžizmom označava stereotipe (kako mislimo), predrasude (kako se osećamo) i diskriminaciju (kako delujemo) prema drugima ili sebi na osnovu starosti. Istraživanja pokazuju da 1 od 2 osobe ima negativan stav prema starijima.
Crveni krst Gornji Milanovac sa svojim volonterima i saradnicima sprovodi aktivnosti koje:
• promovišu zdravo starenje i volontiranje starijih osoba, ističući njihov doprinos zajednici;
• podstiču međugeneracijsku solidarnost kroz radionice, kulturne događaje ili zajedničke akcije mladih i starijih;
• stavljaju naglasak na funkcionalno zavisne starije osobe i pružanje podrške onima koji imaju poteškoće u svakodnevnim aktivnostima, posete i razgovor;
• adresiraju činjenicu da 80% nege starijih spada na teret porodice – a kao osnovu preporučujemo korišćenje publikacije „Ja neformalni negovatelj“ Crvenog krsta Srbije;
• uključuju zdravstveno-promotivne aktivnosti;
• ističu pozitivne primere doprinosa starijih osoba, radi promene percepcije i smanjenja diskriminacije.
GM PRESS/Crveni krst
