Pozorišna predstava: „San Slavije“
OBAVEŠTENjE:
Pozorišna prestava „San Slavije“, prethodno otkazana zbog dana žalosti, biće izvedena u subotu, 23. novembra 2024.godine, u 20:00 časova.
Podsećamo
Projekat Češkog pozorišta – predstava „San Slavije“ govori o sudbini Tomaša Masarika i o njegovim vezama sa Srbima, njegovim saradnicima. Posebna pažnja je posvećena Masarikovom pobratimstvu sa Jeremijom Nedićem iz Teočina.
Autor teksta i režiju potpisuje: Rastko Jevtović.
Uloge tumače Josip Išek (Vladimir Spičanović / Miodrag Miško Tomić), Aleksandra Sanja Salom, Srđan Serđo Ajvaz, Jelena Velimirović, Saška Vranković, Ljiljana Petrović, Nikola Dukić, Marko Kovačević, Petar Veković i Katarina Ivanović.
Naratori su Hana Goldner i Rastko Jevtović. Muziku potpisuju Aleksandar Pradal i Vladimir Đekić, a kostimografiju Miodrag Miško Tomić.
Početak predstave je u 20 sati.
Preuzete ulaznice od prethodnog termina važe za novi termin.
Priča o Tomašu Masariku i Jeremiji Nediću
Tomaš Masarik, je bio političar, filozof, sociolog i novinar. Predvodio je pokret koji se zalagao za nezavisnost Češke i Slovačke od Austrougarske carevine. Za predsednika Čehoslovačke je izabran čak tri puta – 1920, 1927. i 1934. godine. Ubraja se među najpoštovanije ličnosti svog doba.
Masarik je rođen 7. marta 1850. godine u Moravskoj, koja je u to vreme bila deo Austrijskog carstva. Po nacionalnosti je bio Slovak iz Mađarske.
Studirao je i Beču gde je i doktorirao. Na postdiplomskim studijama upoznao je Šarlotu Garig, ćerku čuvenog njujorškog bankara koju je i oženio 1878. godine. Svom prezimenu pridodao je prezime supruge.
Vanredni profesor filozofije na Praškom univerzitetu postao je 1882. godine. Tu je, zbog svojih političkih stavova i ideja stekao ogromnu popularnost. Napadao je austrougarski savez sa Nemačkom, kao i njenu imperijalističku politiku na Balkanu. Branio je prava Srba i Hrvata, naročito u vreme aneksije Bosne i Hercegovine 1909. godine.
Zbog protivljenja austrougarskoj ratnoj politici i zalaganja za osnivanje države koja bi obuhvatala: Češku, Moravsku, Slovačku i Šlesku (deo današnje Poljske) Tomaš Masarik je osuđen na smrt. Bio je prinuđen da emigrira. Saveznike je tražio u Britaniji, Francuskoj i SAD, koje su i priznale stvaranje Čehoslovačkog nacionalnog saveta.
Nakon raspada Austrougarske, čehoslovačka narodna skupština izabrala je Tomaša Gariga Masarika za prvog predsednika novoosnovane zemlje. Bio je jedan od prvih političkih lidera u Evropi koji je izrazio zabrinutost zbog uspona Hitlera i nacizma. Podneo je ostavku 14. decembra 1935. godine, zbog starosti i lošeg zdravlja, a nasledio ga je Edvard Beneš.
Tomaš Masarik je preminuo 14. septembra 1937, u Lani (Češka) u 87. godini.
Pobratimstvo sa srpskim seljakom
Tomaš Masarik, profesor Praškog univerziteta, upoznao je Jeremiju Nedića aprila 1910. godine tokom boravka u Srbiji. Dok je u selu Teočin, u Rudničko-takovskom kraju, pričao sa seljacima kako bi upoznao srpski narod, jedan od njih se izdvojio, rekavši mu “Ja Vas, gospodine profesore, poznajem”.
Ne mora čovek čoveka lično da vidi da bi došlo do poznanstva, ja sam čitao Vaše članke iz oblasti slavistike, koje su objavljivale “Male novine” i “Politika” – rekao mu je Jeremija, koji je tada imao 57 godina.
Masarik se iznenadio što se jedan seljak interesuje za slavistiku, pa je do kasno u noć ostao da priča sa njim. Sutradan, za ručkom su se i pobratimili, priča je Momčila Paunović, kolekcionara, hroničara i rukovodioca Doma kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku.
Pisma iz Praga u Teočin i nazad razmenjivala su se punih 26 godina. Jeremija nikada nije propustio da svom pobratimu čestita rođendan i Dan državnosti Čehoslovačke. U pismu iz 1935. godine Jeremija piše da su njegova tri sina, Milan, Milorad i Miloš, učestvovali u Velikom ratu i da su se sva trojica vratila sa Karađorđevom zvezdom – najvrednijim odlikovanjem. Tada je pozvao Masarika da dođe u Srbiju. Nedugo potom iz Praga je stigao odgovor: “Pobratime, na tebe je red, dođi u Prag, bićeš gost mog doma”.
I Jeremija Nedić, seljak iz Teočina se zaputio u Prag. U tradicionalnom srpskom odelu, na odredište je stigao 4. februara 1936, noseći poklone za pobratima – ispričao je Paunović.
Češka i Jugoslovenska štapma toga doba pisala je o ovom događaju.
Nakon svečanog ručka, ćerke Tomaša G. Masarika, dr Alisa i Olga, predale su poklone ocu, koje mu je iz Srbije doneo prijatelj. Pokloni su bili: sušene šljive punjene jezgrom oraha iz Šumadije, dva ćilima koja je izatkala unuka Jeremije Nedića i na kraju srpski opanci. Kada je uzeo taj poklon u ruke, Nedić je podsetio pobratima da su takve opanke nosili ponosni srpski ratnici, koji su hrabro branili svoju otadžbinu od mnogih osvajača. Sa tim rečima je opanke predao gospodinu predsedniku – piše “Politika”.
Godinu dana posle ovog susreta, 19. septembra 1937. u Srbiju je stigla vest da je čehoslovački predsednik umro posle duže bolesti. Jeremija, koji je tada imao 85 godina, za smrt pobratima je saznao u Čačku. Istog trenutka uputio se na Masarikovu sahranu. Krenuo je u pratnji unuka, o svom trošku, istim vozom kojim je za Prag pošla i zvanična državna delegacija Kraljevine Jugoslavije.
Na večni počinak Masarika je ispratilo više hiljada ljudi. Špalir se u jednom trenutku razmakao i kovčegu je prišao srpski seljak u narodnoj nošnji… Zatim se u povorci pridružio članovima najuže porodice pokojnika.
Susret između mrtvog Masarika i srpskog seljaka, njegovog prijatelja i pobratima, bio je dirljiv. Stari Jeremija nije mogao da zadrži suze. Plakali su i oni koji su ovaj prizor gledali – pisala je ondašnja “Politika”.
Jeremija Nedić nije bio bogat čovek, zato je priča da o svom trošku, sa unukom ode u Prag još dirljivija. Prema priči Momčila Paunovića, u povratku sa sahrane su ostali bez novca, pa je unuk morao da izađe iz voza na stanici u Novom Sadu. U Teočin je došao tek nakon što su mu deda i otac, po bratu poslali novac za kartu nazad.
Jeremija Nedić preminuo je 1939. godine. Čehoslovačko poslanstvo u Beogradu tada je u ime porodice pokojnog predsednika Tomaša Masarika i naroda Čehoslovačke porodici Jeremije Nedića uputilo telegram saučešća.
GM PRESS/KC
