Podno Vujna i nedaleko od Treske, dvanaestogodišnja Mila Todorović krupnim koracima ostvaruje svoje snove. U konjički sport ušla je pre četiri godine i, iako veoma mlada, dokazala je da godine nisu prepreka za ozbiljne rezultate. Kao učenica petog razreda OŠ „Kralj Aleksandar I“ i đak trećeg razreda Muzičke škole „Dr Vojislav Vučković“, Mila savršeno balansira između školskih obaveza, muzičkih nota i treninga na preponama. Osnove jahanja stekla je kod Emilije Božanić, a danas, kao članica kragujevačkog kluba „Pastuv“, niže sve značajnije rezultate..O dosadašnjim uspesima i onome što priželjkuje u budućnosti, Mila kaže:
„Za sada imam 12 prvih mesta, dva druga i jedno treće mesto. Takmičim se tako što vežbam ovde kod nas na hipodromu, gde treniramo preskakanje prepona i tako se pripremamo za takmičenja. Imamo i dresurna takmičenja, koja su bez prepona – to je samo dresura. Tada radimo različite figure i pokrete na konju, što zahteva dosta kontrole i vežbe. Što se tiče preponskih takmičenja, trenutno se takmičim na visinama od 60 i 90 centimetara. Imamo i visinu od 40 centimetara, koja služi kao zagrevanje.“
Postoje i međunarodna takmičenja, a to je, kako kaže, njen veliki cilj: „Volela bih da učestvujem na njima. Moja životna želja je da odem na međunarodno takmičenje i da se tamo nadmećem.“
Ljubav između Mile i Jadrana rodila se pre tri i po godine. To nije bio samo poklon od oca, već početak stvaranja tandema koji se danas prepoznaje na prvi pogled. Njih dvoje na terenu funkcionišu kao jedno, što najbolje potvrđuje elegancija skoka i rezultati na visinama od 60 do 90 centimetara.
– Moja supruga je sasvim slučajno prvi put odvela Milu na jahanje i ona je odmah prepoznala sebe u tom sportu. Podržao sam je i kupili smo prvog konja, Jadrana, sa kojim je počela da se takmiči. Poslednje dve godine intenzivno nastupa – kaže njen otac Slobodan.
On dodaje da su nakon toga uložili u još jednog konja, koji je ozbiljniji za veće visine: „Reč je o polukrvnom konju, potomku veoma poznatih roditelja, koji se priprema za viši nivo. Imamo i jednu šarenu kobilu koja će služiti za rad sa decom, za školu jahanja i obuku najmlađih.“
Na pitanje da li trenira Milu, Slobodan naglašava da ona ima stručnu podršku: „Mila ima svog trenera Predraga Ilića Prežu. Moram posebno da pohvalim Emiliju Božanić, kod koje je Mila počela da jaše i koja ju je naučila osnovama. Mislim da je za Milin današnji uspeh u velikoj meri zaslužna upravo Emilija. Tu su i Ilija Mitrović, kao i Predrag Ilić. Ja gledam šta oni rade, učim od njih i onda kod kuće sami vežbamo.“
Život na ergeli, dodaje, zahteva veliku posvećenost: „To je zaista život kao na farmi. Nema mora, nema praznika, nema zimovanja. Svako jutro i svako veče postoje obaveze, a tokom dana stalno ima posla oko konja – timarenje, sedlanje, potkivanje, treninzi. Uz sve poslovne obaveze, mora se prilagoditi takvom načinu života.“
Konjički sport, ističe, nije nimalo jeftin: „Mi nemamo baš ekstremno skupe konje, iako je ovaj koji smo nedavno nabavili nešto skuplji. Međutim, sve ostalo je veoma skupo – oprema, putovanja i odlazak na takmičenja. Kod nas nema značajnih novčanih nagrada za postignute rezultate, tako da sve finansiramo sami, što je prilično skupo.“
Ipak, postoje ljudi i firme koji su prepoznali Milin trud i rezultate.
„Imamo sponzore – firma ‘SWIN’ iz Gornjeg Milanovca i gospodin Milan Draškić učestvovali su u kupovini ovog konja i donirali zob. Javile su se i druge firme poput ‘Mlin Čeković’, ‘Inoxline’, ‘Balkan ekspres’ i butik ‘Koljajić’. Ima još firmi koje su najavile podršku. Prepoznali su njen rad i rezultate i ovim putem im se svima zahvaljujem.“
Prošla sezona bila je za pamćenje. Čak 12 zlatnih odličja na revijalnim takmičenjima bila su samo uvertira za veliki trijumf. Na nedavno završenoj Zimskoj ligi, u konkurenciji mlađih kategorija sa blizu 100 takmičara, Mila je zauzela visoko četvrto mesto u ukupnom plasmanu, dok se u svojoj starosnoj grupi popela na najviši stepenik pobedničkog postolja.
GM PRESS
