„Vidite, niste ćoravi, koliko ljudi gine u svetu, po raznim ratištima. Koliko ljudi umire od raznih izlečivih bolesti i od gladi! Moramo sve te ljude uzeti pod svoje! Pravi je trenutak za veliki svetski posao! Sposobni smo da sahranimo ceo svet!”
Posle uspešne mini-turneje Milanovačkog pozorišta po Sloveniji, sa predstavom “Maratonci trče počasni krug,” za koju se tražila karta više, komedija Dušana Kovačevića koju je na scenu postavio Branko Knežević u ponedeljak, 22. decembra 2025. godine ponovo će se naći pred gornjomilanovačkom publikom, ovoga puta biće izvedena na velikoj sceni Doma kulture. Predstava je dar Kulturnog centra “Mija Aleksić” građanima Gornjeg Milanovca povodom predstojećih praznika.
Porodicu Topalović u predstavi otelotvoruju : Ivan Pantović (Mirko), Predrag Lošić (Laki), Vladimir Jovanović (Milutin), Branko Knežević (Aksentije) i Milan Aćimović (Maksimilijan). Đenku Đavola tumači Mihailo Ristić. Uloga Olje poverena je Teodori Miletić u alternaciji sa Sofijom Krstić, dok će u ulozi Kristine nastupiti Sara Vulović. U predstavi nastupaju i najmlađi članovi Milanovačkog pozorišta Vukašin Đurković i Vojin Jelić. Majstor scene je Milan Aćimović, a svetla i tona Goran Dragutinović.
Podsećamo, drama je napisana 1972. godine kada je Kovačević bio student treće godine dramaturgije na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.
Podstaknut ukidanjem studentske stipendije, od koje se izdržavao, Kovačević je napisao crnohumornu dramu, koja je predstavljala njegov obračun sa komunističkom vlašću. Vlast je doživeo kao pogrebno preduzeće, kao grobare koji sahranjuju talente, veštinu i mladost. Koja svojom, nesposobnošću i halapljivošću, od sebe, iz zemlje ili u zemlju, tera sve koji suprotno misle.
Predstava “Maratonci trče počasni krug” je premijerno izvedena 26. februara 1973. godine (Ljubomir Draškić Muci, reditelj i Borislav Mihajlović Mihiz, dramaturg).
Iako je drama bila zamišljena kao ozbiljna kritika društva kroz tragediju, pozorišna publika je od premijernog izvođenja, predstavu prihvatila kao komediju.
Radnja drame je smeštena u savremeno doba (početak 1970-ih). Interesantno je da je prilikom pisanja filmskog scenarija priča smeštena u tridesete godine prošlog veka. Upoređujući dramu i film, najveća intervencija na likovima odnosi se na lik Đenke. U drami on je predstavljen kao „sitni gradski mangup”, dok je u filmu Slobodana Šijana, Đenka kinooperater.
Početak predstave je u 20 sati.
Preuzimanje besplatnih ulaznica na biletarnici velike sale, radnim danima od 13:00 do 20:00.
Da li ste znali? Neke od zanimljivosti filma “Maratonci trče počasni krug”
Film „Maratonci trče počasni krug“ je dobitnik mnogih domaćih i međunarodnih nagrada i smatra se jednim od najboljih ostvarenja srpske i jugoslovenske kinematografije. Premijerno je prikazan 1982. godine, a u glavnim ulogama našli su se: Danilo Bata Stojković, Pavle Vuisić, Mija Aleksić, Bora Todorović, Bogdan Diklić, Mića Tomić, Zoran Radmilović i mnogi drugi.
Iako je jedan od najpopularnijih ostvarenja, neke od ovih zanimljivosti o filmu verovatno niste znali .
1. „Maratonci“ su bili kritika tadašnjeg sistema. Autora je vlast podsećala na pogrebno preduzeće. Posle smrti Pantelije (koji navodno predstavlja Tita), osnivača pogrebnog preduzeća „Dugo konačište“, naslednici kreću u borbu oko podele imovine. Kovačević na kraju filma na simboličan način predviđa raspad Jugoslavije…
2. I ako zvanično nije bilo cenzure, postojala su određena tela koja su odlučivala šta sme pred publiku, a šta ne. Razne komisije nekoliko puta su odlagale početak snimanja filma, a na prvu verziju scenarija stavljena je zabrana. Problematične scene po mišljenju cenzora su izbačene.
3. Iz filma je izbačena i scena koja bi gledaocima možda dala pravu sliku o liku služavke Olje (Melita Bihali) u porodici Topalović. Naime, ona Topalovićima nije služila samo za održavanje domaćinstva… U izbačenoj sceni Laki (Bata Stojković) ulazi u sobu i zatiče svog dedu Aksentija (Mija Aleksić) u krevetu sa služavkom Oljom i povikne: „Deda, šta to radiš, večeras je moj red!“.
4. Prema originalnom scenariju za predstavu „Maratonci trče počasni krug“, starost članova porodice Topalović je: Pantelija 150 godina, Maksimilijan 126, Aksentije 102, Milutin 79, Laki 44, Mirko 24.
5. Mnogi ne znaju interesantnu priču o liku Bilija Pitona, koji je maestralno tumačio Zoran Radmilović. Uloga je prvobitno bila namenjena Tašku Načiću, ali je on odbio zbog privatnih razloga. Posebno je interesantno što je Načić godinama tumačio lik Bilija u predstavi.
6. Jedan od popularnijih likova u filmu je i Đenka (Bora Todorović). Lik je inspirisan Kostom Novakovićem, snimateljem i kinooperaterom iz Beograda. Za Đenku je vezana i aluzija o krematorijimu. U sceni gde Laki krematorijume opisuje kao budućnost, Đenka potvrđuje njegovu izjavu, komentarišući da ih je viđao u Nemačkoj, aludirajući na prve nacističke logore i spaljivanje ljudi.
7. U filmu se mogu videti i scene tri različita snimka iz međuratnog perioda. Na početku filma prikazan je arhivski snimak atentata na kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju (1934), kasnije scena češkog filma „Ekstaza“ iz 1933. sa glumicom Hedi Lamar i snimak u Đenkinom bioskopu koji prikazuje pevača Milana Timotića kako peva čuvenu pesmu „Svi vi što maštate o sreći“. Scena je uzeta iz kratkometražnog filma „Priča jednog grada“ (Beograd) iz 1941. godine, režisera Maksa Kalmića.
8. Pored kuće na Kosančićevom vencu, film je sniman na različitim lokacijama u Beogradu, ali i u Pančevu.
9. Čovek koji iz bunara vadi mrtvo prase je Stanojlo Milinković, glumac amater iz sela Grabovac kod Svilajnca. Pojavio se kao sporedan glumac u četiri filma Slobodana Šijana, među kojima je i film „Ko to tamo peva“. Prvi put je zapažen na audiciji za film „Najlepša soba“ iz 1978.
10. Pored mjuzikla i brojnih predstava, „Maratonci“ su se našli i u formi stripa. Godine 2013. domaći majstori stripa Dragan Lazarević Lazare i Božidar Milojković Bam odlučili su da jedan od najboljih domaćih filmova stripuju u 128 tabli.
GM PRESS/KC
