Pod terminom „roditeljska medijacija”13 ili roditeljsko posredovanje podrazumevaju se različiti načini na koje roditelji/staratelji pokušavaju da utiču na to kako i u koje svrhe njihova deca koriste digitalne medije. S obzirom na činjenicu da deca počinju da koriste digitalne uređaje/internet u sve mlađem uzrastu, stručnjaci sve češće ukazuju na značaj aktivnog posredovanja od strane roditelja, kao i na novu ulogu roditelja u digitalnom dobu − ulogu „digitalnih mentora” deci.
U literaturi se razmatra više oblika roditeljske medijacije, kao i njihova efikasnost u prevenciji rizičnog ponašanja dece i mladih na internetu. Kako pokazuju istraživanja, roditelji se razlikuju u pogledu toga da li i na koji način balansiraju između socijalnih (aktivno učešće i postavljanje pravila o korišćenju) i tehničkih oblika medijacije (nadgledanje, praćenje i roditeljska kontrola), odnosno da li im je cilj da prvenstveno omoguće ili ograniče detetovo korišćenje digitalne tehnologije.
Skrećemo pažnju na nalaz da je većini učenika (približno tri četvrtine) uzrasta 9 do 12 godina dozvoljeno korišćenje društvenih mreža kao što su npr. Fejsbuk, Snepčet, Instagram, Tviter. U uzrasnoj grupi 11-13 godina samo 7% dečaka i 6% devojčica izveštava da im to nije dozvoljeno. Sa druge strane, za korišćenje ovih, kao i za većinu servisa i platformi na internetu, o ovome je ranije bilo reči, propisana je donja uzrasna granica koja je najčešće 13 godina (ukoliko u konkretnoj zemlji nije drugačije zakonski propisano).
U grupi mlađih učenika (11-13 godina) ograničavanje korišćenja češće se postavlja devojčicama nego dečacima, dok u starijoj grupi (14-17 godina) to nije slučaj.
Najvećem broju učenika (8%) roditelji ograničavaju da dele fotografije, video ili muziku sa drugima na internetu. Mali procenat učenika (2%) izjavljuje da im roditelji ograničavaju korišćenje interneta za školske zadatke, a samo 1% da im nije dozvoljeno da gledaju video-snimke (npr. na Jutjubu, najpopularnijoj platformi za deljenje video-sadržaja).
Učenici svih uzrasta pitani su da li nekada zanemare ono što ima roditelji/staratelji kažu o tome kako da koriste internet. Kao što se moglo i pretpostaviti, što su učenici stariji, to češće ignorišu roditeljske savete u vezi sa korišćenjem interneta. U najstarijoj uzrasnoj grupi (15-17 godina) duplo je više učenika nego u najmlađoj grupi (9-10 godina) koji se na takav način ponašaju.
Osim o roditeljskoj medijaciji, u okviru ovog istraživanja učenici su pitani i o tome na koje načine i koliko često njihovi nastavnici i prijatelji posreduju u njihovom korišćenju digitalne tehnologije/interneta. Nešto više od četvrtine ispitanih učenika (28%) nastavnici podstiču da internet koriste na konstruktivan način – za istraživanje i učenje, gotovo isti procenat roditelja (29%) decu podstiče u ovom smeru. Dakle, deca (svih uzrasta) u Srbiji nedovoljno su, nažalost, podsticana od strane odraslih, kako u porodici, tako i u školi, za konstruktivno korišćenje interneta. Internet, osim potencijalnih rizika, na kojima je fokus i u međunarodnim istraživanjima, ima i brojne prednosti, a njegova smislena upotreba otvara ogromne mogućnosti za učenje i razvoj dece. Naravno, za smislenu i bezbednu upotrebu interneta, kao što je ranije naglašeno, nužne su odgovarajuće digitalne kompetencije, koje, reklo bi se, nedostaju, ne samo roditeljima, već i nastavnicima (u Srbiji postoji zanemarljivo mali broj istraživanja u kojima su procenjivane digitalne kompetencije nastavnika na svim nivoima obrazovanja). U istraživanju iz 2017. godine, nastavnici koji predaju završnom razredu osnovne škole procenili su digitalne veštine svojih učenika višom prosečnom ocenom (6,5 na skali od 1 do 10) nego sopstvene digitalne veštine (5,7).
Nešto više od četvrtine učenika (27%) izveštava da ih nastavnici podržavaju u bezbednom korišćenju internetu, a duplo manje (14%) da im nastavnici pomažu u situacijama kada im nešto zasmeta na internetu. Samo petini učenika nastavnici postavljaju pravila o tome šta mogu da rade na internetu u školskom kontekstu.
Osvrnućemo se sada i na medijaciju od strane vršnjaka, odnosno prijatelja. Kada su učenike pitali kome se obraćaju za pomoć kada ih nešto uznemiri na internetu, najveći procenat njih, skoro polovina (45%), izjavili su da se obraćaju svojim vršnjacima (prijatelju ili prijateljici).
Sudeći na osnovu iznetih nalaza, kada je reč o korišćenju interneta, deca iz Srbije u velikoj su meri prepuštena samima sebi, stariji učenici češće nego mlađi.
Projekat “Deca i izazovi savremenog doba” je sufinansiran od strane Opštine Gornji Milanovac .
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
GM PRESS
