Digitalne veštine (veštine digitalne pismenosti ili digitalne kompetencije) od suštinskog su značaja za uspešno funkcionisanje današnje dece i mladih koji su, od najranijeg uzrasta, okruženi digitalnom tehnologijom u svakodnevnom životu. U brojnim međunarodnim, a poslednjih godina i u nacionalnim strateškim obrazovno-političkim dokumentima, ističe se značaj digitalne pismenosti za celoživotno učenje i život u informacionom društvu. Digitalna pismenost prepoznata je, na globalnom nivou, kao jedan od prioriteta formalnog obrazovanja, pa, u skladu sa tim, revidiraju se nastavni planovi i programi tako da uključe znanja i veštine potrebne za snalaženje u digitalnom okruženju.
Od 2006. godine, prema Evropskom okviru ključnih kompetencija, digitalna kompetencija ima status jedne od osam ključnih kompetencija u obrazovanju (European Parliament and the Council, 2006). Definisana je kao sposobnost kritičkog i bezbednog korišćenja tehnologije na poslu, u slobodno vreme i u komunikaciji. Digitalna pismenost je međupredmetna kompetencija, što znači da se može sticati kroz različite školske predmete, a omogućava sticanje drugih ključnih obrazovnih kompetencija.
Kada je reč o Srbiji, do sada nisu realizovana istraživanja digitalne pismenosti na reprezentativnom uzorku učenika. U tom smislu, ovo istraživanje predstavlja važan doprinos. Na osnovu pitanja koje je postavljeno svim učenicima iz uzorka, odnosno, učenicima svih uzrasta u svim zemljama učesnicama u istraživanju Deca Evrope na internetu, a koje se sastoji od 11 tvrdnji (navedene su u tabelama koje slede), izračunali smo prosečne ocene za pet grupa digitalnih veština: operativne, informacione i veštine pretraživanja, socijalne, veštine kreiranja digitalnih sadržaja i veštine korišćenja mobilnih uređaja, za dve uzrasne grupe: mlađa (9-12 godina) i starija (13-17 godina).
Skrećemo pažnju čitaocu da su prosečne ocene, zbog poređenja sa drugim zemljama koje učestvuju u istraživanju Deca Evrope na internetu, prikazane, tj. prevedene na ocene na desetostepenoj skali (učenici su stepen slaganja sa navedenim tvrdnjama iznosili na petostepenoj skali). Operativne veštine operacionalizovane su preko dve tvrdnje koje se odnose na bazične tehničke veštine. Približno polovina učenika uzrasta 9-12 godina ne zna da promeni podešavanja privatnosti na društvenim mrežama (sličan procenat ne koristi društvene mreže), dok više od trećine učenika ovog uzrasta ne zna da sačuva sliku koju pronađe na internet.
Nalazi većeg broja istraživanja u kojima su direktno procenjivane veštine informacione pismenosti mladih različitog uzrasta ukazuju na znatno drugačiju sliku. Kako u Srbiji, tako i u svetu, veštine procenjivanja informacija na internetu (ne samo učenika, već i studenata) veoma su slabe. Mladi retko spontano procenjuju kvalitet digitalnih sadržaja, a i kada to čine, uglavnom su neuspešni. Sudeći prema procenama učenika, njihove socijalne veštine u digitalnom kontekstu veoma su dobro razvijene. Skoro dve trećine učenika uzrasta 9-12 godina i preko 90% uzrasta 13-17 godina složili su se (donekle ili u potpunosti) sa tvrdnjom da znaju koje informacije bi trebalo deliti sa drugima na internetu, a koje ne. Procečan skor učenika na socijalnim veštinama najviši je (9.2 na skali od 1 do 10) u poređenju sa preostale četiri grupe digitalnih veština.
Podsećamo da je mobilni/pametni telefon najpopularniji i najčešće korišćen digitalni uređaj kod naših učenika svih uzrasta. Iako gotovo svi stariji i većina mlađih učenika zna da instalira aplikacije na mobilnom telefonu, znatno je manje onih koji znaju da prate troškove korišćenja aplikacije ili da kupuju nešto posredstvom aplikacija (pošto, najverovatnije, velikom broju dece nije ni dopušteno da nešto kupuju posredstvom aplikacija, moguće je da su neka deca svojim odgovorom podrazumevala da ne mogu to da urade, mada bi umeli kad bi im bilo dopušteno).
Ako se osvrnemo na pitanje sa početka poglavlja o digitalnim veštinama učenika, odgovor koji proizilazi
iz nalaza ovog istraživanja glasi: vreme provedeno na internetu (broj sati), kao takvo, ne obezbeđuje
sticanje odgovarajućih veština digitalne pismenosti, već je presudan kvalitet tog vremena, odnosno vrsta
aktivnosti. Stoga je neophodno sistematski raditi na razvoju kompleksnijih kognitivnih veština (kreiranje
sadržaja i procenjivanje informacija sa interneta) i njihovoj primeni u digitalnom kontekstu, odnosno na
razvoju veština kritičke digitalne pismenosti učenika.
