Objavljen je prvi tom kapitalne monografije o knezu Milanu Obrenoviću, autorke prof. dr Suzane Rajić, a mi smo imali čast da ovo izdanje bude predtavljeno u našoj galeriji sinoć, 13. novembra. O knjizi su govorili, autorka profesorka Rajić i vrsni istoričar dr Danko Leovac. Više puta smo istakli da volimo autore koji dolaze do same srži istraživanja, a Suzana Rajić je upravo to – pre svega požrtvovani istraživač i kada pomislite da je istraživanje istorije XIX veka bar negde pri kraju, ona vas uveri u suprotno i podstakne na razmišljanje.
U svojoj uvodnoj reči Aleksandar Marušić, predstavio je goste i ukratko obrazložio kako je knez i potonji kralj Milan bio vezan za naš kraj. Istakao je da je Suzana Rajić da bi došla do ovog kapitalnog izdanja obradila 38 arhivskih fondova, da je knez Milan kada je slavio svoje punoletstvo 1872. od naroda našeg kraja dobio trobojku sa motivima Takovskog ustanka, da je on bio inicijator podizanja škole u Takovu, sagrađene 1891. godine, koja je zadužbina njegovog sina Aleksandra. Prvi gost, istoričar Danko Leovac, na početku je istakao da je dinastija Obrenović bila nepravedno zapostavljena, da je tu sliku promenilo izdanje Suzane Rajić o poslednjem kralju Obrenovića Aleksandru, ali da je i naš muzej doprineo promeni te negativne konotacije edicijom o Obrenovićima koju objavljujemo već godinama. Milan je bio najosuđivaniji i najzapostavljeniji predstavnik dinastije. Zbog toga upravo ova izdanja, prvi tom koji je objavljen i naredna dva planirana, imaju izuzetnu naučnu vrednost. Mnogo odricanja je potrebno za ovakvu knjigu. Mi na kraju vidimo gotovu knjigu a šta je tome prethodilo, to samo autor zna. Suzana Rajić je istakla da je pre 15 godina u Gimnaziji „Takovski ustanak“ predtavila knjigu o Aleksandru i da su se nakon toga istoričari pitali: „Ko je ta žena koja piše o vladarima?“ Svet istoričara bio je uglavnom svet muškaraca. Autorka je istakla da tada ne bi mogla da napiše knjigu o Milanu. Mnogo je slojeva mnogo aspekata, mnogo istraživanja. Nijedan vladar ne može se posmatrati samo kroz odluke, već se svi apekti moraju sagledati, vreme u kome živi, uticaji na te odluke, pa tek onda same odluke. Istakla je da je prvi tom knjige namerno „odsekla“ da primora publiku da saznaje ono što je bilo dalje ali pre svega da sagleda Milana Obrenovića, bez moći, bez vlasti bez uticaja. Svi pamte kralja Milana iz epohe njegovih velikih uspona, ali m i na početku imamo vladara koji je došao sa 14 godina. Kada je stupio na tle Srbije, deljene su njegove slike po zemlji, sa pričom: „Pronašli smo knjaza“. Velika su bila očekivanja ali veliko i nepoverenje. Pitali su se da li je on pravi Srbin ako se školovao u Parizu. A jeste bio. Srpski jezik učio je od babe Tomanije i od srpskih studenata, čitao je srpsku štampu. Stalno je morao da dokazuje da je vredan poštovanja. Glavna ličnost u njegovom životu zbog toga je bio Jovan Ristić i možemo da zaključimo da se moć kneza Milana može pratiti tek od 1878. godine, kada je uspeo da osamostali odluke a tek od 1880. ga vidimo kao vladara sa stvarnom moći. Rat za oslobođenje i nezavisnost predstavlja ga u drugom svetlu. Srbija u tom trenutku ima 4500 vojnika a hoće da se bori sa turskom vojskom. Nijedan oficir nije imao ratno iskustvo. Spekulisalo se ko će biti vladar umesto njega, zbog svih tih nedaća. Suzana Rajić je istakla da Milana Obrenovića želi da vrati u pravi kontekst, da je knjiga namenjena mlađoj populaciji pre svega, da saznaju istorijsku istinu. Uvek smo se bavili samo politikom, a ne teritorijom, stanovništvom. Vreme je da se to promeni. Milan je smatrao da Srbija ima dva puta – ili da se modernizuje ili da nestane. On je izabrao prvi put. Mi se već sada radujemo drugom tomu priče o Milanu Obrenoviću u nadi da smo ovom promocijom bar malo i mi doprineli da ovaj kapitalni istraživački trud dopre do publike, jer ako ne znamo svoju prošlost, nećemo znati ni budućnost kakva će biti.
GM PRESS/Suzana Rajić
