Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti, odnosno dijabetesa, obeležava se danas kampanjom “Dijabetes i blagostanje na radnom mestu” Fokus kampanje Svetskog dana dijabetesa ove godine je blagostanje obolelih od dijabetesa na radnom mestu zbog čega su organizacije koje se bave šećernim bolestima pozvale poslodavce i zaposlene širom sveta da se bolje upoznaju sa potrebama obolelih i pokrenu promenu za bolji život sa dijabetesom na radnom mestu.
Ideja je da se stvori takvo radno okruženje koje će pružiti podršku i osnažiti osobe koje žive sa dijabetesom zbog toga je slogan ovogodišnje kampanje “Upoznaj se sa dijabetesom i učini više za obolele na radnom mestu”. Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” saopštio je danas podatke za 2025. godinu koji pokazuju da 589 miliona ljudi u svetu ima dijabetes, a da je dve trećine njih radno aktivno stanovništvo. Takođe, navode da približno jedna polovina obolelih ni ne zna da ima dijabetes, te da kod njih bolest još nije otkrivena, usled blage i često neprepoznate simptomatologije, a te osobe su posebno izložene riziku od komplikacija dijabetesa.
Procenjuje se da u Srbiji približno 440.000 osoba živi sa dijagnozom dijabetesa, a potencijalno još 246.000 osoba nema postavljenu dijagnozu šećerne bolesti, odnosno ne zna da ima dijabetes. Osim toga, navode da tri od četiri obolelih je imalo ili ima neki oblik anksioznosti, depresije ili drugi poremećaj mentalnog zdravlja zbog dijabetesa, dok četiri od pet obolelih je zbog dijabetesa doživelo sindrom sagorevanja na radu.
Batut ukazuje da osobe sa dijabetesom su zbog svoje bolesti i aktivnosti povezanih sa kontrolom dijabetesa izložene brojnim izazovima na radnom mestu i da se one svakodnevno trude da uspostave balans između svojih zdravstvenih potreba i onoga što se na poslu od njih očekuje zbog čega su često prisiljene da kriju ili ne govore otvoreno o svom zdravstvenom stanju. Batut dodaje da odsustvo podrške utiče na mentalno blagostanje obolelih, na njihovo napredovanje u karijeri i kompletan život obolele osobe i ističe da je zdravo i bezbedno radno okruženje preduslov za očuvanje zdravlja pojedinca. Odsustvo mogućnosti za fizičku aktivnost, izbor zdrave hrane i podrške mentalnom blagostanju na poslu je posebno štetno za obolele od dijabetesa, ali i za osobe u riziku za nastanak dijabetesa i drugih nezaraznih bolesti.
Batut navodi da bi edukacija poslodavaca i zaposlenih o dijabetesu doprinela eliminaciji brojnih zabluda u vezi sa dijabetesom i stvaranju radnog okruženja u kojem dijabetes ne bi više bio izvor stigmatizacije, diskriminacije i stresa za obolele od dijabetesa. Pored toga, jačanje svesti i razumevanja za potrebe obolelih od dijabetesa doprinelo bi da se osobe sa dijabetesom osećaju bezbedno, vrednovano i osnaženo za napredovanje u poslu – a da pri tom ne ugroze svoje zdravlje. “Iz tog razloga, poslodavci treba da preduzmu dodatne mere za stvaranje zdravog radnog okruženja i podršku obolelim osobama i onima u riziku za nastanak dijabetesa”, navodi se u saopštenju Batuta.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd u svom saopštenju navodi da širenje svesti o društvenom i ličnom značaju šećerne bolesti teži da rezultira u postavljanju ključnih pitanja, na prvom mestu značajnih za pacijente i njihove porodice, a u širem kontekstu i za one socijalne situacije u kojima se u punoj meri mogu ispoljiti izazovi svakodnevice za osobe koje žive sa dijabetesom. “Konkretni primeri mera koje mogu poboljšati položaj osoba sa dijabetesom u radnom okruženju: omogućiti adekvatne uslove za rad (dostupnost vode, hrane i radne pauze), obučiti osoblje za pružanje prve pomoći u slučaju hitnih stanja povezanih sa šećernom bolešću, razvijati podržavajuće okruženje bez stigmatizacije, omogućiti fleksibilne radne rasporede, pružiti adekvatnu psihološku podršku zaposlenima, obezbediti zdrave užine, organizovati edukacije na temu šećerne bolesti”, navodi se u saopštenju.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd ukazuje na podatke iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije za 2019. godinu koji kažu da je 8,3 odsto starijih od 20 godina izjavilo da ima šećernu bolest, što predstavlja porast u odnosu na istraživanje iz 2006. godine, kada je ovaj udeo iznosio 5,3 odsto. Veliki javnozdravstveni značaj pridaje se tipu 2 dijabetesa, koji se sreće kod više od 90 odsto svih bolesnika sa šećernom bolešću, a sprečavanje razvoja tipa 2 dijabetesa može se postići jednostavnim intervencijama u životnom stilu, i u tom smeru ciljevi svakog pojedinca treba da budu dostizanje i održavanje zdrave telesne mase, fizička aktivnost, zdrava ishrana, prestanak ili nezapočinjanje pušenja. “Iskustva iz sveta naglašavaju da je za postizanje trajnih rezultata na nivou populacije potrebno sprovesti akciju na više nivoa, u okvirima celog društva, posvetiti pažnju zahtevima različitih populacionih grupa, adekvatno programski ciljati populacije u visokom riziku kao i opštu populaciju sa nižim rizikom za razvoj šećerne bolesti”, navodi se u saopštenju.
Svetski dan dijabetesa (SDD) se obeležava svakog 14. novembra, na dan kada je rođen Frederik Banting, naučnik koji je sa Čarlsom Bestom 1922. godine otkrio insulin. Obeležavanje ovog datuma pokrenule su Međunarodna dijabetes federacija (MDF) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) 1991. godine, a 2006. godine SDD je zvanično postao Dan Ujedinjenih nacija (Rezolucija UN-a 61/225).
Ovaj dan predstavlja najveću kampanju podizanja svesti o dijabetesu i njegovim faktorima rizika, značaju njegove prevencije i kvalitetne dijabetološke zdravstvene zaštite u celini, kao i o svim izazovima kojima su izloženi oboleli od dijabetesa. To je i prilika da se svi zainteresovani (oboleli od dijabetesa, zdravstveni radnici, donosioci odluka i celokupna svetska javnost) ujedine oko pitanja od najvećeg značaja za obolele od dijabetesa i preduzmu odgovarajuće aktivnosti.
Šećerna bolest predstavlja jednu od najznačajnijih hroničnih nezaraznih bolesti našeg doba, sa rastućim uticajem na društva i zdravstvene sisteme. Opterećenje dijabetesom u svetu pokazuje rastući trend tokom prethodnih decenija – u periodu 1980-2014 godine, a u periodu od 20 posmatranih godina (2000-2019), opaža se i porast smrtnosti od dijabetesa od tri odsto, te je tako ukupno, na nivou sveta, broj osoba umrlih od dijabetesa iznosio 1,5 miliona u 2019. godini, čemu se može dodati i 460.000 smrtnih ishoda od bubrežnih bolesti koje su nastupile kao posledica dijabetesa.
GM PRESS/TANJUG
