Pisma čitalaca – Ponekad jedna reč vredi više od jednog oborenog kontejnera

Na mejl redakcije GM PRESS stigao je dopis jednog od naših čitalaca čiji stav prenosimo u celosti.

„Sve se čovek bruka sa čovekom: gleda majmun sebe u zrcalo.“

Kako opozicioni odbornici u milanovačkoj skupštini vole da citiraju Njegoša u trenucima kada sami nemaju šta pametno da kažu, tako ih i Njegoševe reči prate i van skupštinskih klupa u samoproklamovanim akcijama u kojima uznemiravaju čestit narod.

Bruka i sramota obrušile su se na gradove Srbije. Promovišući politiku koju zastupaju, susreću se sa sopstvenim strahovima i neartikulisanim glasovima koji duboko odzvanjaju. Ali nazad ne mogu. Neki bi rado hteli. Neki su se već naplatili, neki nisu. Kad više ne znaju kuda, poturaju decu. Decu Srbije. Decu za koju, navodno, imaju plan. Žigošu ih pričama o genocidu iz vremena kada ta deca nisu ni bila rođena.

Da li vas je sramota? Vas – ako uopšte znate ko ste i kome pripadate.

U svojim večernjim šetnjama, ne znajući više ni gde se ulica prelazi, našli su se i ispred kuće prvog čoveka Gornjeg Milanovca. Stali su, ali se nisu slikali. Da li zbog stida, ili zbog toga što ne razumeju ni sami čemu sve to?

U jednom delu populacije, srećom, još uvek nije izgubljena svest o porodici, poštovanju i zajednici kojoj pripadamo. Politika ima svoju arenu. Treba je vratiti tamo gde joj je mesto.

Treba vratiti normalan život, normalno vaspitanje i normalno odrastanje.

Ponekad jedna reč vredi više od jednog oborenog kontejnera.