Davne 1911. godine, početkom jula, braća Božo i Dušan Borisavljević i Petar Trifunović u Gornji Milanovac donose fudbalsku loptu i posle nekoliko sedmica, zajedno sa školskom omladinom osnivaju Nogometni sportski klub “Takovo”. Njih dvojica su i naučili ostale elementarnim pravilima fudbala, a takođe su bili glavni treneri. Igralo se skoro svaki dan i bio je određen i stalni raspored u igri, koji je ostao do kraja 1911. Zanimljivost je i to da je već početkom 1912. godine trening postao obavezan.
Prvi tim koji je ostao zabeležen je igrao u sastavu:
golman: Dragče Čeganjac;
bekovi: Siniša Novaković i Mane Đurić;
halfovi: Milorad Čeganjac, Dragan Sretenović i Milorad Mačić;
navala: Tihomir Rajčić, Dušan Borisavljević, Miloš Carević, Petar G. Trifunović i Milan Bojović Cura
Prvi teren, bez pravih dimenzija bio je ispod Bolnice kraj Železničke pruge. Zbog Prvog i Drugog balkanskog rata došlo je do privremenog prekida sa fudbalom. Srbija je 1914. godine okupirana od Austrougarske, a jedan od većih garnizona Austrougarske vojske je bio stacioniran u Gornjem Milanovcu. U to vreme je i započeto građenje nedovršene pruge Lajkovac-Milanovac-Čačak, pa su neki od stručnog osoblja za građenje pruge, preuredili teren pored železničke stanice i redovno trenirali, a milanovački stariji đaci koji su uzeti na prinudan rad u glavnoj komandi u Milanovcu su se dogovorili sa njima da treniraju na tom terenu kad je slobodan. U tom periodu se pojačano treniralo, vrlo često i sa pojedincima iz austro-mađarskog tima, pa je nakon nekog vremena odlučeno da Takovo pozove na utakmicu vojni klub. Takovo je svoju prvu utakmicu odigralo u drugoj polovini juna 1917. godine, protivnik je bio austrijsko-mađarski vojni klub i pobedilo sa 1:0 golom Dušana Borisavljevića, i pored toga što su za njegovog protivnika igrali igrači prvorazrednih bečkih, praških, peštanskih klubova. Takovci su nastupili u sledećem sastavu: Dragče Čeganjac, Siniša Novaković, Božidar Paligorić, Milorad Čeganjac, Dragutin Sretenović, Milorad Maćić, Tihomir Rajčić, Slavko Smrekar, Dušan Borisavljević, Nikola Paligorić i Miloš Carević. Već nakon mesec dana vojni klub je pozvao fudbalere Takova na revanš utakmicu, koja je odigrana u Čačku, a završena je porazom Takova od 1:0 golom iz penala (ostaće zabeleženo da su Čačani gledali prvi fudba Takovo sa Austrougarskom ekipom). Iste godine su odigrane treća i četvrta utakmica sa austrougarskom vojskom u kojoj je Takovo pobedilo vojni garnizon iz Kruševca sa 4:2, a u drugoj izgubili rezultatom 2:0 od istog protivnika.
Nakon Prvog svetskog rata SK Takovo počinje sa aktivnim radom i u periodu između 1918. i 1925. godine je odigralo nekoliko utakmica sa ekipama iz Čačka, Užica, Kragujevca i Lazarevca. Takovo je 1927. godine odigralo tri meča. Dva sa pitomcima 53. klase Vojne akademije i pobedilo sa 2:1 i 3:2, a u trećem je ugostilo beogradsku Jugoslaviju, koja je boravila u Gornjem Milanovcu, taj meč su Takovci poraženi rezultatom 7:4.
1928. godine formirana je liga Zapadno-moravske župe, gde su se pored Takova takmičili još „Car Lazar“ Kruševac, „Ibar“ Kraljevo, „Era“ Užice i „Jedinstvo“ Čačak. Prvu utakmicu Takovo je odigralo 28. marta 1928. u Užicu protiv SK „Era“. Rezultat je bio 1:1 i to je bila prva utakmica po osnivanju lige. Od 1931. do 1936. godine uslovi za rad u klubu su bili dosta loši, pa su većinom igrane samo prijateljske utakmice. Takovo je zajedno sa Građanskim, još jednim klubom iz Milanovca, 1934. igralo u Zapadno-moravskoj župi pod okriljem Kragujevačkog loptačkog podsaveza, ali je završilo takmičenje na poslednjem mestu.
Takovo se 1937. spaja sa lokalnim SK “Građanski” koji je osnovan 1929. godine (do 1937. bio je odlično organizovan klub,) i nastaje MSK (Milanovački Sport Klub), koji se sve do početka Drugog svetskog rata takmičio u prvenstvima župe i podsaveza. Poslednji prvenstveni meč pred početak rata klub je odigrao u jesen 1940. protiv „Zlatibora“ u Užicu i izgubio sa 2:1. Klub je delimično funkcionisao i tokom prvih meseci rata, ali se skoro ceo tim priključio borbi protiv okupatora, dok je samo manji broj preživeo rat. Zanimljivo je i da su 1943. odigrane dve utakmice protiv Nemačkog tima, na njihov izričit zahtev, a tim koji je bio sastavljen od dečaka od 15-16 godina i 2-3 starija igrača je pobedio u oba meča, prvi sa 4:2 i drugi sa 2:1.
Nakon završetka rata 1945. godine u prostorijama Ženske zanatske škole u Kursulinoj ulici, održana je skupština na kojoj je prihvaćeno da se obnovi klub pod starim imenom FK Takovo. Već naredne godine klub je izborio plasman u viši rang. Čika Rade Jatovac je napravio nove golove; obućarsko-opančarska zadruga pravi prve kopačke; krojačko-abadžijska zadruga šije dresove i šortseve; kupuje se i prva posleratna lopta; Uprava obilazi preduzeća, skuplja članarine da bi obezbedila sredstva.
Takovo je od osnivanja svoje utakmice igralo na više fudbalskih igrališta, igralo se na terenu na mestu sadašnje zelene pijace, kasnije na terenu iznad železničke stanice (na mestu sadašnje autobuske stanice), tokom 30-ih godina 20. veka igralo se uz prvi paviljon kasarne. Nakon osnivanja nekoliko novih klubova u gradu, stekla se potreba za novim igralištem, pa je ono izgrađeno na „Gornjem brdu“ i svečano otvoreno 28.04.1935. i na tom terenu Takovo je igralo sve do izgradnje sadašnjeg stadiona. Igralište na „Gornjem brdu“ je tokom Drugog svetskog rata, od 1941. do 1943. bilo vojni poligon Nemaca za obuku vojnika.
Izgradnja sadašnjeg stadiona kraj Despotovice (zvanično stadion Sportskog društva Takovo) počela je marta 1951. godine, mesto na kome se stadion gradio zvalo se „Banarce“, a stadion je svečano otvoren septembra iste godine, kada je organizovan turnir na kojem su pored Kopaonika iz Brusa i Brigade iz Gornjeg Milanovca, učestvovale i poznate beogradske ekipe, BSK-a i Crvene Zvezde. Prva utakmica na novom stadionu je u sklopu tog turnira odigrana 8. septembra 1951. između Takova i Kopaonika iz Brusa (3:2). Kapacitet stadiona je oko 2500 gledalaca. Najveća zabeležena poseta je bila na utakmici šesnaestine finala Kupa Srbije i Crne Gore 19. oktobra 2005. kada je gostovala Crvena Zvezda, kada je bilo oko 6000 gledalaca.
Klub se po prvi put kvalifikovao u Srpsku ligu 1968. godine. Takovo je prvo osvojilo 1. mesto u Međupodsaveznoj ligi Čačak-Užice u sezoni 1967/68., čime je klub prošao u kvalifikacije za viši rang. U prvom kvalifikacionom kolu je pobedio Slogu iz Sjenice ukupnim rezultatom od 3:1 iz dve utakmice, da bi prolaz u Srpsku ligu obezbedio pobedom nad Šumadijom iz Aranđelovca, rezultat nakon dve utakmice je bio 2:2, ali je Takovo nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca prošlo u viši rang – priča se da je to bio pravi spektakl pred oko 5000 gledalaca.
Klub je 3. maja 1972. u okviru proslave 60 godina postojanja odigrao prijateljsku utakmicu sa Crvenom Zvezdom, a u kojoj je sa 2:1 uspeo da pobedi tim predvođen Miljanićem i igračima kao što su Dujković, Dojčinovski i Bogićević. U sezoni 1972/73. Takovo je kao trećeplasirano u Srpskoj ligi Jug, iza Dubočice i Majdanpeka, ostvarilo istorijski uspeh, plasman u Jedinstvenu srpsku ligu. Igranje u Jedinstvenoj srpskoj ligi je i jedan od najvećih uspeha u istoriji kluba, ali se tu Takovo zadržalo samo u sezoni 1973/74, kada je ipak zauzelo poslednje mesto sa samo 4 pobede u 34 utakmice. Takovci su 5. februara 1977. godine pred oko 6000 gledalaca ugostili reprezentaciju Poljske, koja je samo tri godine ranije bila treća na Svetskom prvenstvu. Takovo je izgubilo sa 2:0, ali treba napomenuti da su goste predvodile fudbalske legende Lato i Dejna). 1981. godine povodom 70. godina postojanja FK Takovo odigran je turnir na kojem je pored Mačve iz Šabca i Galenike, igrao i Železničar iz Sarajeva predvođen Osimom.
Mnogi fudbaleri Takova, su između dva svetska rata, odličnom igrom izborili mesto u najjačim srpskim klubovima. Dušan Banović je igrao u Kosovskoj Mitrovici. Dragan Jevtić Škepo, Milan Kojić i mnogi drugi igrali su u Beogradu. Radosav Bojović i Miodrag Dmitrović igrali su u Čačku, dok je čuveni golman Milisav Petrović branio za BASK. Po sećanjima poznatog igrača Takova, Franje Sigetija, jedan od naših zemljaka imao je čast da još 1925. godine zaigra za prestižni srpski klub beogradsku Jugoslaviju. Bio je to Radovin Vesković, rodom iz Teočina. Igrao je za prvi tim Jugoslavije tri godine i to na desnom krilu. Odigrao je i tri utakmice u dresu reprezentacije i to protiv: Engleske, Francuske i Nemačke, koje su u to vreme imale najjače ekipe u Evropi. Nakon rata pojavila se plejada odličnih fudbalera. Radmilo Ivančević – branio je za Partizan koji je sa njim kao prvim golmanom osvojio titulu u sezoni 1975/76, Dragan Rogić, Svetozar Pavlović, Saša Zorić (mlađe kategorije) – sa Crvenom Zvezdom osvojio titulu 2001 godine, Predrag Radmilac, Slobodan Santrač (mlađe kategorije) – fudbal je počeo da igra u pionirskom timu Takova, gde je prema ličnoj evidenciji na 46 utakmica postigao 56 golova.
Nakon više godina redovnih nastupa u Srpskoj ligi zapad, Takovo u sezoni 2006/07 ispada u zonski rang takmičenja. Zbog loše finansijske situacije Takovo je tavorilo u zoni sve do sezone 2018/19 kada je uspelo da se vrati u Srpsku ligu. Najteže su bile prve četiri sezone kada je Takovo od 2007. do 2011. godine bilo pri dnu tabele u zonskoj ligi. Preporod kluba počinje dolaskom nove uprave, a nakon proslave stogodišnjice kluba 2011. godine počeo je da se stabilizuje, kako organizaciono, tako i rezultatski. Vredno pomena je da su Takovci prijateljsku utakmicu povodom stogodišnjice kluba odigrali sa Crvenom Zvezdom (1:4).
Peta, a sada već šesta sezona u Srpskoj ligi zapad donosi, neku vrstu ohrabrenja da je klub stao na svoje noge i da ćemo možda uskoro videti Takovo i u višem rangu za nekoliko godina. Pionirska i omladinska škola rade sve bolje i pitanje je vremena kada će u klubu poniknuti neki novi Radmilo Ivančević, Saša Zorić, Slobodan Santrač, Milisav Petrović, Radovin Vesković. Kada se vidi energija i entuzijazam ljudi u klubu sve je moguće.
Najveći rival ekipi Takova je komšijska ekipa Metalca, a tokom istorije bilo je velikih utakmica sa njima, vremenom, tj. u poslednjih nekoliko godina vidimo jednu dobru i zdravu saradnju koja će, nadam se imati pozitivan efekat na budućnost oba kluba
Naravno klub se okrenuo i omladinskoj školi. Kroz pionirske i omladinske selekcije, FK “Takovo” ne samo da razvija buduće fudbalere, već i usađuje vrednosti discipline, timskog duha i zdravog načina života.
Fudbalski klub „Takovo“ ima posebnu i duboku istoriju u Gornjem Milanovcu i okolini, jer je upravo on bio prvi klub u ovom regionu koji je utemeljio ideju i tradiciju fudbala. Osnovan 1911. godine, bio je pionir ovog sporta, a njegov uticaj na razvoj fudbalske kulture u Gornjem Milanovcu, ali i šire, ne može se prenaglasiti. Takovo je tokom svih svojih godina postojanja bilo više od sportskog kolektiva. Bilo je to mesto gde se usvajaju vrednosti discipline, timskog rada i borbenosti. Članovi kluba su uvek smatrali da je čast biti deo Takova, i to je postalo pravi simbol zajedništva i entuzijazma u Gornjem Milanovcu.
Danas, Takovo ostaje klub u srcu Gornjeg Milanovca, i svi oni koji su odrastali uz njega, bilo kao igrači, bilo kao navijači, s ponosom gledaju kako se klub razvija i traži put ka većim uspehima. Iako je prošlo više od jednog veka od njegovog osnivanja, Takovo ostaje simbol fudbalske tradicije i entuzijazma, klub koji je uvek bio i biće onaj na koji se svi oslanjaju, a želja da se postane deo takvog tima i dalje živi u srcima mladih naraštaja.
Projekat „Priče iz šesnaesterca’’ sufinansiran je sredstvima opštine Gornji Milanovac.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
GM PRESS
