Po svom značaju i simbolici svakako se ističe poseta i boravak Mihaila Obrenovića ovim prostorima avgusta meseca 1865. Došavši preko Rudnika, gde je imao priliku da među prvima vidi tek otkrivenu ploču Septimija Severa, srpski knez je prenoćio u Gornjem Milanovcu, a zatim se uputio u Takovo, na prostor gde je njegov otac pola veka ranije podigao ustanak. [1] Primetivši da se starom grmu usled tereta vremena približava kraj, tadašnji srpski vladar odlučio je da „osvešta” novi, mlađi grm, inače 18 metara udaljen od ustaničkog, i proglasi ga naslednikom postojećeg. Istovremeno, pokoljenju je ostavio u amanet da dokle god je srpske države u ovom mestu postoji i lista jedan hrast kao simbol nacionalnog postojanja. [2] U želji da se ovaj kraj što bolje zaštiti i sveobuhvatno unapredi, Mihailo je otkupio zemljište oko stoletnih hrastova od privatnih vlasnika i pretvorio ga u javno dobro. U spomen na ovaj plemeniti gest mesno stanovništvo je čitav prostor nazvao „Kneževe livade”.
Završavajući boravak u „postojbini predaka”, Mihailo je posetio konak svoga oca u Gornjoj Crnući.
Pomenuti knežev boravak odigrao se nepuna tri meseca, nakon što je u Topčideru, zvanično obeležena pedesetogodišnjica Miloševog ustanka. Tom prilikom, ustanici, koji su bili još u životu, odlikovani su prvim srpskim znamenjem Ordenom takovskog krsta, a porodice upokojenih ratnika Srebrnom medaljom. U toku svečanosti pročitan je pozdravni teiz Takova, u kome je između ostalog pisalo da „i mi verni sinovi rudničkog okružija, sakupljeni pod ladom Takovačkog grma, sa najvećom odanošću čestitamo dan oslobođenja Srbije”. [3]
Sledeći vladar koji je pohodio Takovo, kralj Milan, prilikom svoje druge posete na Cveti 1883, javno se obavezao da će o svom trošku podići monumentalan spomenik, u čast herojskog i svevremenog dela Miloša Obrenovića i njegovih ustanika.[4] I zaista, Spomenik pod grmom podignut je 14 godina kasnije, i to na Cveti 1883. Poslednji vladar dinastije Obrenović, kralj Aleksandar, tri puta je pohodio ove prostore 1889, 1893. i konačno 1901.
[1] Ostaće zabeleženo da je avgusta meseca 1865. godine, prilikom posete kneza Mihaila Gornjem Milanovcu i okolini, nastala i prva fotografija grada pod Rudnikom. Autorstvo pomenutog snimka pripisuje se beogradskom fotografu Anastasu Stojanoviću.
[2] Detaljan opis kneževe posete Takovu objavljen je u u 90-tom broju Srpskih novina, za 1865, i to 17. avgusta, i to na prvoj strani.
[3] 54 Spomenik, CXIV, SANU, Odeljenje društvenih nauka, nova serija 16, Beograd 1966, 12-14.
[4] 55 Srpske novine, br. 81, 10. april 1883, 1; Srpske novine, br. 82, 11 april 1883,1;Srpske novine br. 83,1.
GM PRESS/Aleksandar Marušić, istoričar
