Kuća kneza Miloša Obrenovića u Gornjoj Crnući, predstavlja tip brvnare „osaćanke” sa dva odeljenja (dvodelna brvnara) sa „kućom” (ognjištem) i sobom (sa zidanom peći), podrumom (ispod sobe), doksatom koji je uz sobu, ali na koji se ulazi spolja. Između sobe i doksata ne postoji prolaz. Četvorovodni krov je pokriven šindrom i ima visok dimnjak sa kapićem. Konak karakteriše par vrata koja su postavljena naspramno, dok se u „kući“ nalazi otvoreno ognjište. Način na koji su raspoređena vrata uslovljen je rasporedom građevina u porodičnom naselju. Tako je omogućen lak i neposredan pristup iz kuće do svakog dela stambene celine. [1]
Nekada se verovalo da su vrata nastala u tursko doba radi sklanjanja od zuluma i radi bekstva od Turaka i hajduka, što nema praktičnu osnovu. Često se ističe da se druga vrata grade da bi se odveo dim iz kuće. Zbog atmosferskih prilika, to se retko dešava. Na krovu kuće napravljeno je više otvora, badža, koje se po potrebi otvaraju i zatvaraju tako da se dim usmerava u željenom pravcu. U kući kneza Miloša, velika vrata se nalaze na istočnoj, a mala vrata na zapadnoj strani. Na velika vrata uvode se gosti, unosi se Badnjak, uvodi se mlada, sve što je pozitivno i dobro za kuću, dok se na mala, zapadna vrata izbacuje smeće, pepeo iz kuće, iznosi mrtvac.
Važno je istaći da su ime kuće („osaćanka“) opredelili njeni neimari, majstori drvodelje poznati po svom umeću, a poreklom iz Osata u jugoistočnoj Bosni, Srbi koji su se zvali Osaćani. Nije poznato ko je bio graditelj konaka. Izvesno je da se radilo o čoveku koga je Miloš lično poznavao, i koji je ranije podizao slične objekte u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Nije isključeno da je reč o ljudima iz porodice Gođevaca koji u to doba već bili poznati kao dobre i poznate zanatlije. [2]
Joakim Vujić je 1826. godine video „stari dvor koji iz mnogi mali zdanija sastoji se.“. Posetivši Crnuću, Kanic je zabeležio: „ Na jednoj uzvišici iznad sela stoji imanje, na kome je boravila kneževa porodica. Sa planine se sve do njega spušta gusta šuma, a sa druge strane ga okružuju livade, plodne oranice i voćnjaci. Stambena zgrada ima jedno predsoblje sa uobičajenim ognjištem, jednu dnevnu sobu, sada prilično golu i hladnu, i jednu manju odaju sa ormarom, u turskom stilu i ležajem na kome je spavala prva srpska kneginja“. [3]
Milan Đ. Milićević je 1866. o ovoj kući zapisao: „U prisoju planine Rudnik, više manastira Vraćevšnice, u selu Crnući, stoji danas jedna obična seljačka kuća, sa jednom velikom sobom, prostranom kujnom, tremom i divaninom, oko kuće je nekoliko vajata, mutvak, mlekar, koševi, ambari, lar za konje i još neke druge zgradice i staje. Oko kuće naniže veliki je votnjak, a van ograde, dalje od votnjaka… bio je gusti lug i pavit“. [4]
Takođe i Jovan Cvijić je ostavio pisani trag o konaku, navodeći između ostalog da je „kuća od brvana a krov šindran od 8 katova (redova). Na krovu sa gornje strane je kapak, otvor kroz koji se ulazi na tavan. Dimnjak je kapić na čijem su koplju dve jabuke… Osim klinaca, sva je kuća drvena, iznutra su pripušteni zidani temelji na kojima leže brvna i na njima stoji posuđe. Taj se banak zove atula. Nad ognjištem, a ispred sobne peći je gramada, uska polica od kamena za posuđe i ostavu… Ni tavana nema. Pod je zemljan, prozori su poznate rešetke od drvenih toplija koje su isprepletane i imaju zadebljanje“. [5]
Vremenom, kuća kneza Miloša doživela je više izmena i prepravki. Međutim ostala je dragocen primer narodne arhitekture iz predustaničkog perioda, kada su slične, skromne objekte podizali imućni lokalni kneževi i narodne vođe. U slučaju nekakve prirodne nepogode ili požara, takve građevine su se mogle veoma brzo i lako iznova sagraditi.
[1] B. Kojić, „Kuća kneza Miloša u selu Gornja Crnuća”, Muzeji 2, Beograd, 1949, 143; R. Vinarik, Dinarska brvnara, Sirogojno, 1998, 4.
[2] D. Milosavljević, Osaćanski neimari, Beograd, 2000, 153.
[3] J. Vujić, Putešestvije po Serbiji, Gornji Milanovac, 1999, 189; F. Kanic, Nav. delo;
[4] M. Đ. Milićević, Pomenik, 807.
[5] J. Cvijić, Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje I, Beograd, 1922, 359-360.
GM PRESS/Muzej rudničko-takovskog kraja
