Davne 1961. godine, na praznik sela, 12. jula, zakotrljala se krpenjača na obližnjoj livadi između škole i Crkve. Od tada se igralo neorganizovano, na terenima raznih dimenzija i opremi prema sopstvenim mogućnostima. Većina je igrala sa „gumenjacima”, samo su imućniji igrali u patikama, a nije bio i redak slučaj da su igrali i bosi.
Miloš Savićević je nam ispričao kako je krenulo sa fubalskom pričom u Majdanu.
–U Majdanu je u to vreme bilo dosta dece, okupljanja su bila veoma česta, a svi su bili željni „loptanja” pogotovo za Preobraženje i Petrovdan. Pored crkve, na livadi Gvozdena Ilića, igrao se fudbal od 9 ujutru pa do 21:00 časova. Iako nisu igrali u nekom zvaničnom takmičenju, zaljubljenici u fudbal iz Majdana su se skoro svake nedelje sastajali i igrali prijateljske utakmice, prvo između sebe i to kao ekipa „Gornji kraj” protiv ekipe „Donji kraj” ili „Mlađi” protiv „Starijih”. Ubrzo su krenule prijateljske utakmice sa klubovima iz okoline. Igrali su sa Napredkom iz Svračkovaca, Partizanom iz Šilopaja, Ljutovnicom koja je u tom periodu bila izuzetno jaka, ali i Mladim rudarom. Utakmice su se igrale na improvizovanim terenima koji su se obeležavali strugotinom umesto kreča, a golovi su bili od drveta. Prvo su igrali sa krpenjačama, pa sa gumenim loptama, a kasnije su igrali sa pravim loptama koje su koristili Mladi rudar i Takovo. Počeli su se pojavljivati prvi talenti koji su pozvani da treniraju i igraju u Mladom rudaru, koji je u to vreme nastupao u Međuopštinskoj ligi Čačak. 1973. godine klub se uključuje u u Seosku ligu koju je formirao Opštinski fudbalski savez, a u ligi je bilo 10-ak klubova. Nastupi tokom dve sezone u ovoj ligi bili su veoma dobri pa su Dragan Glišović, Miloš Savićević, Dragan Igrutinović, Mijo Mimović i Zoran Petrović (ovi ljudi su skoro čitav svoj životni vek bili tu za klub i pomagali uvek), kao i još nekoliko zaljubljenika u fudbal odlučili da odu korak dalje. 12. decembra 1976. godine održava se Osnivačka Skupština (na kojoj je bilo prisutno oko 50-ak ljudi) i donosi odluka da se klub registruje i uključi u Čačanski podsavez pa je Omladinski fudbalski klub „Majdan” mogao da počne sa takmičenjem. U toj ligi igralo se sa Slobodom iz Čačka, Poletom iz Ljubića, Zanatlijom, Moravom iz Mojsinja, Jedinstvom iz Konjevića. Klub je pružao odlične igre, ali je nakon dve sezone usledio šok. Pred Preobraženje, kada su se meštani pripremali za praznik sela, saznali su da je PIK Takovo preorao teren. Nekoliko godina je klub igrao na raznim terenima, a onda je Mišo Popović, dao svoju livadu, koju su u selu zvali „Jošće”, na korišćenje. To mesto je bilo idealo za fudbal, ali je imalo i malu manu. Morala se preći reka da bi se došlo do terena, a mosta nije bilo. Međutim, i to nije sprečilo zaljubljenike u fudbal da nastave sa takmičenjem. Odustali su od takmičenja u Međuopštinskoj ligi i prešli u Opštinsku ligu Gornjeg Milanovca. Klub je tada imao 26 registovanih fudbalera sa prosekom starosti od 22. godina. Savićević se prisetio i nekih zanimljivih priča i anegdota – Na utakmice se išlo špediterom, ali i biciklama. 1973. ili 1974. nas 20 je na utakmicu u Boljkovce krenulo biciklama, a stiglo samo nas devetorica. Uspeli smo da odigramo utakmicu, naravno izgubili, ali bilo je to lepo iskustvo. U to vreme je za nas igrao i doktor Miodrag Ristović iz Beograda koji znao i peške da dođe u Majdan da bi odigrao utakmicu za nas. Tokom zimske pauze u prvenstvu, želeli smo da se pripremimo što bolje za prolećni deo prvenstva i predložili njemu da nas on kondiciono pripremi. Svi smo jedva čekali da počnemo sa treningom, ali smo već na prvom bili šokirani, jer nas je naterao da trčimo čak do Šilopaja. Onda smo ipak odlučili da je bolje da se sami pripremamo – kroz smeh se Miloš priseća ovih dogodovština, a napominje i da su im najaveći rivali na fudbalskom terenu „Napredak” iz Svračkovaca i FK „Šilopaj”, FK Lunjevica, a takođe i FK „Mladi rudar”. Dok je nejteže za igru bilo u Pranjanima protiv FK „Brezak“, jer im je teren bio uzak i na blagoj kosini, a dok se ekipa privikne na teren već bude u zaostatku od 2 i više gola.
Devedesetih godina, uprava kluba, istovetna od osnivanja, ojačana sa nekoliko novih poletnih ljudi, uz pomoć Mesne zajednice, ROC Rudnika, Ostrvice i pojedinaca, izgradila je igralište na sadašnjoj lokaciji. Takođe uz donaciju Opštine kasnije su izgrađene potrebne svlačionice. Svakako treba pomenuti i donatore za struju Milovana Gačanovića i za vodu Radovana Popovića. Za klub su većinom nastupali meštani i omladinci iz Majdana i okolnih sela.
Sezone 1995/96 klub je osvojio prvo mesto u Opštinskoj ligi i plasirao se u Međuopštinsku ligu. Prva sezona u višem rangu donela je mesto u sredini tabele, ali se već u narednoj vratio u Opštinsku ligu. Imao je klub i mirovanje u periodu od 2002. do 2005. godine kada se posle sastanka sa predsednikom Mesne zajednice Miroslavom Prekićem, donosi odluka da klub ponovo postane aktivan, a na čelo kluba su tada došli: Miloš Savićević, Ljupče Stefanović, Dragan Igrutinović, Mijo Mimović i Dragan Ilić. Sezonu 2005/2006 FK “Majdan” završava na četvrtom mestu što se ocenilo kao uspešno.
Narednih godina je klub nastupao u Opštinskoj ligi, a imao je i zapažene rezultate. U većini slučaja o svim klubovima koji se takmiče u Opštinskoj i Moravičkoj okružnoj ligi brinu zaljubljenici u fudbal koji svoj posao obavljaju bez finansijske nadoknade. Ranijih godina klubovi su se finansirali iz sopstvenih izvora (opština nije ulagala u sport kao što sada pomaže), a jedan vid prikupljanja sredstava su bile zabave na kojima je bilo i do 100 ljudi.
Neizostavni deo svakog fudbalskog kluba su ekonomi, koji odrađuju veliki posao za koji je potrebno odvojiti dosta vremena i imati strpljenja, takođe je i ljubavi prema fudbalu i druženju bitna stvar. Jedan od njih je Dragoslav Ignjatović.
– Sa treniranjem fudbala počeo sam u Mladom rudaru, a za Majdan sam nastupao dve sezone. Bio sam golman, a nadimak Šiljo sam dobio zbog toga što sam bio previše aktivan na terenu. Nakon završene škole počeo sam da radim i nisam više mogao da treniram i igram fudbal, ali sam ceo svoj život bio u fudbalu. Radio sam u Mladom rudaru, a na poziv Miloša Savićevića došao sam u OFK „Majdan” da budem ekonom u klubu. Meni je, pored ljubavi prema fudbalu, druženje služi za inspiraciju. Puno puta sam rekao sebi da ću prestati da radim, ali ipak sam još uvek tu. Napominjem da je druženje na prvom mestu i da je to razlog zašto to radim – završio je popularni Šiljo.
Sadašnji predsednik OFK „Majdan” Dragoš Baralić, priseća se kako je ušao u svet fudbala i odakle tolika ljubav i želja da se pomogne klubu.
– Još od malena sam zavoleo fudbal. Pre osnivanja OFK Majdan, otac me je vodio na svaku utakmicu Mladog rudara, a deda mi je radio u zadruzi u Majdanu i imao sam malu zastavicu kluba koju sam uvek imao blizu sebe. Dok sam živeo u Novom Sadu uvek mi je na stolu bila ta zastavica koja je evocirala uspomene. Sada sam predsednik kluba i pokušavam da kroz iskustva Miloša Savićeića Savićka i Šilja podignemo klub na veći nivo. Izazovi su veliki, jer je sada dosta manje omladine u selu i moramo nekako privoleti dobre igrače iz Gornjeg Milanovca da igraju za nas. Takođe i pristup prema igračima mora biti drugačiji, jer svi oni dolaze da igraju za nas bez finansijske nadoknade. Na nama je da pokušamo napraviti dobre uslove i obezbedimo nesmetan rad kluba. Teško je dovesti dobre igrače, jer oni prvo žele da nastupaju za jače klubove u opštini. Ipak uspeli smo da ove sezone napravimo iskorake i dovedemo mlade i talentovane igrače, najvažnije je da su to dobri momci i vidi se timski duh koji je veoma bitan faktor u svakom klubu (veliki posao uradio je Savićko uz pomoć svoga unuka i naravno Šiljo koji pokušava da uvek pomogne igračima, dok je moj sin napravio lepe dresove). Veoma sam zadovoljan kakav smo posao napravili do sada i vidi se da smo na dobrom putu. U nastavku tekuće sezone planiramo da uigramo sadašnji tim i pokušamo da se pojačamo sa par igrača i budemo konkurentniji i da naredne sezone budemo u samom vrhu – zaključio je predsednik OFK „Majdan” Dragoš Baralić.
Kroz klub je prošlo dosta talentovanih igrača. Ne možemo sve nabrojati (svi igrači i ljudi koji su bili u klubu možete pročitati u knjizi „Majdanski biseri”), ali možemo pomenuti fudbalsku porodicu Mijović. Sadašnji prvotimac Crvene Zvezde, Ognjen Mimović, je poreklom iz Majdana. Njegov pradeda je bio jedan od osnivača, ali i predsednik kluba, deda i otac su igrali za Majdan i uvek bili tu za klub. Mladi Ognjen nije igrao u Majdanu, ali je svakako nasledio veliko umeće od svojih predaka.
U razovoru sa rukovodstvom kluba, igračima i meštanima može se konstatovati da su fudbalske utakmice uvek bile posećene i da je tokom vikenda primetan veći broj meštana u selu, a raduje činjenica da iz je iz godine u godinu sve više omladine na i oko terena.
OFK „Majdan” se u sezoni 2024/25 Opštinske lige Gornji Milanovac trenutno nalazi na 10. mestu na tabeli i nadaju se da će u drugom delu prvenstva odigrati bolje i da će, po njihovim rečima, sledeća sezona biti još bolja.
Projekat „Priče iz šesnaesterca’’ sufinansiran je sredstvima opštine Gornji Milanovac.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
GM PRESS
