Srbija se nalazi u severnoj perifernoj oblasti Mediterana, koja spada u seizmički aktivnije prostore. U poslednjih 100 godina, na području Srbije dogodilo se 10 zemljotresa magnitude veće od 5 stepeni Rihterove skale.
Jačina ovih 10 najvećih zemljotresa u Srbiji, bila je u rasponu od 5,1 do 5,9 stepeni Rihterove skale i registrovani su tokom prolećnih i jesenjih meseci, dok ni jedan zemljotres nije registrovan tokom zime. Epicentri su uglavnom bili u okolini Kopaonika ili u centralnoj Srbiji.
Dva najjača zemljotresa u Srbiji, bila su intenziteta 5,9 stepeni Rihterove skale. Prvi je registrovan 15. maja 1927. godine u Gornjem Milanovcu, kada je život izgubilo 7 osoba, dok je 8 teško povređeno. Materijalna šteta je bila velika i uglavnom se odnosila srušene kuće. Drugi zemljotres je registrovan 18. maja 1980. godine na Kopaoniku.
→Upravljanje katastrofalnim događajima je skup mera i aktivnosti koje se sprovode u cilju implementacije politike smanjenja rizika od katastrofa. Bazira se na istim pravilima kao i upravljanje rizikom uopšte, što podrazumeva:
• Identifikaciju izloženosti katastrofalnom događaju
• Kvantifikaciju izloženosti katastrofalnom događaju
• Identifikaciju raspoloživih mera za upravljanje katastrofalnim događajem
• Procenu mogućih posledica u slučaju ostvarenja katastrofalnog događaja
→Ciljevi upravljanja katastrofalnim događajima su:
1. Smanjenje potencijalnih šteta
2. Otklanjanje posledica
3. Efektivan oporavak
→Ciklus upravljanja katastrofama podrazumeva sumu svih aktivnosti, mera i programa koji se preduzimaju PRE, U TOKU i POSLE događaja, u cilju njegovog izbegavanja, smanjenja i oporavljanja od pretrpljene štete.
ŠTA RADIMO U TOKU I NAKON ZEMLJOTRESA?
Kao i kod svih drugih nepogoda, prva preporuka je da sačuvamo prisebnost i savladamo eventualnu paniku. Iako je instinktivna reakcija čoveka na neprijatnu situaciju takva da pokuša da izađe iz nje, u slučaju zemljotresa osnovna je preporuka:
• NE TRČIMO NAPOLjE!
• U trenutku događanja zemljotresa nema vremena za evakuaciju! Svaki pokušaj izlaska iz objekta u kome se nalazimo, izlaže nas većoj opasnosti. Umesto toga, treba da primenimo postupak SAGNI SE – SAKRIJ SE – DRŽI SE!
• SAGNI SE! Sagnemo se u čučanj, u položaj „četvoronoške“ ili na kolena. Tako smo stabilniji I nećemo pasti i povrediti se ako izgubimo ravnotežu za vreme trajanja zemljotresa.
• SAKRIJ SE! Podvučemo se ispod stola. Idealno je ako je čvrst i masivan. Površina stola će nas zaštititi od predmeta koji padaju, i koji predstavljaju najveću pretnju za bezbednost. Ukoliko nemamo sto niti drugu čvrstu ravnu površinu u prostoriji u kojoj se nalazimo, treba da čučnemo u ćošak ili u otvor vrata unutrašnjeg, nosećeg zida i pokrijemo glavu rukama.
• DRŽI SE! Dok smo u zaklonu, nastojimo da se pridržavamo za nešto čvrsto, da održimo ravnotežu. Ako smo ispod stola, držimo se za njegovu konstrukciju. U tom položaju ostajemo sve dok podrhtavanje ne prestane.
• Ako u prostoriji u kojoj se nalazimo nemamo sto ispod kojeg možemo da se sklonimo, treba da čučnemo u ugao nosećih zidova, što dalje od prozora, spoljnih vrata i spoljnih zidova, da zaštitimo glavu rukama i tako čekamo da podrhtavanje prestane. Držimo se što dalje od bilo čega što može pasti, kao što su viseći elementi nameštaja, lusteri i slično.
• Za vreme trajanja zemljotresa strogo je zabranjeno koristiti liftove i stepeništa.
• Ukoliko se za vreme zemljotresa zateknemo napolju, treba da se što više udaljimo od zgrada, drugih objekata, ulične rasvete i velikog drveća. Ako smo u automobilu, treba da ga zaustavimo i ostanemo u njemu, ali po mogućnosti ne na mostovima, nadvožnjacima, ni podvožnjacima. Ako smo na mestu javnog okupljanja (koncert, stadion), ostajemo gde smo se zatekli I zaštitimo glavu rukama. Ne pokušavamo da kroz gužvu napustimo objekat, već čekamo da podrhtavanje prestane i potom izlazimo prema utvrđenom redu.
NAKON zemljotresa
• Mogući su naknadni udari, potreban je oprez
• Isključimo struju, vodu, gas
• Ne palimo šibice
• Slušamo radio obaveštenja
• Nakon smirivanja podrhtavanja, napustimo zgradu ukoliko je to moguće bezbedno uraditi
• U slučaju zatrpavanja u ruševinama, pokrijemo usta maramicom ili odećom, duvamo u pištaljku
• Ne obilazimo radoznalo oklolinu
• Slušamo uputstva stručnih I spasilačkih službi
Važno je da ZAPAMTIMO sledeće brojeve telefona i u slučaju da nama ili nekom drugom zatreba pomoć, POZOVEMO ih:
VATROGASCI 193
HITNA POMOĆ 194
POLICIJA 192
Evropski broj za vanredne situacije 112
MERE PREVENCIJE
Zemljotrese nije moguće sprečiti, niti kratkoročno predvideti. Zato se mere prevencije odnose na postupke kojima se pripremamo za eventualno događanje zemljotresa, sa ciljem da štete i povrede budu što manje. Potrebno je da pripremimo stambeni i radni prostor da bude dugoročno seizmički siguran. Jedna od osnovnih aktivnosti je redovna kontrola ispravnosti instalacija (struja, voda, gas), jer njihovo dodatno oštećivanje u eventualnom zemljotresu može uzrokovati teže posledice. Teške predmete treba da smestimo bliže podu. Naročito je važno da teški predmeti ne stoje iznad kreveta. Masivne police, naročito ako su visoke i uske, potrebno je pričvrstiti uza zidove, a to se takođe odnosi i na velika ogledala i uramljene slike. Lomljive predmete čuvamo u zatvorenim ormanima sa bravama. Osim pripreme stambenog i radnog prostora, poželjno je da sa ukućanima, saradnicima, ili u primeru škole, sa učenicima, analiziramo prostor i utvrdimo sigurne tačke u prostorijama (ispod stolova, u uglovima unutrašnjih nosećih zidova), te da povremeno praktikujemo vežbu „Sagni se – Sakrij se – Drži se“.
Identifikacija potencijalne opasnosti od zemljotresa vrši se na osnovu svih prikupljenih podataka i sagledavanja stanja u opštini, uzimajući u obzir kvalitet gradnje, stepen oronulosti, karakteristike zemljišta na kojem su objekti izgrađeni, tipa objekata, kao i posledice identifikovanih zemljotresa.
U Srbiji se žarišta jakih zemljotresa nalaze se u 8 područja. Opština Gornji Milanovac se nalazi u zoni trusnih potresa na pravcu Lazarevac, Aranđelovac, Rudnik, Kraljevo, Kopaonik; 8-9°MCS. Karte seizmoloških hazarda Republike Srbije pokazuju da se intenzitet očekivanih zemljotresa opštine Gornji Milanovac u dužem povratnom periodu (95 i 475 godina) kreće od 6ºMCS skale do 8ºMCS skale.
Na osnovu postojeće seizmološke karte, utvrđeno je da se teritorija opštine Gornji Milanovac za povratni period od 95 godina nalazi u zoni 6 ® i 7 ®MCS seizmičke skale, dok se za povratni period od 475 godina opština Gornji Milanovac nalazi u zoni 7 ® I 8 ®MCS seizmičke skale. Ovi podaci se obavezno moraju uzeti u obzir pri gradnji kapitalnih industrijskih i vešespratnih objekata. Intenzitet zemljotresa koji se, po najgorem scenariju, može dogoditi na teritoriji opštine Gornji Milanovac, iznosi maksimalno 8®MCS.
Opština Gornji Milanovac se za povratni period od 475 godina nalazi u zoni 8®MCS. EMS (Evropska Makroseizmička Skala) – 98 definiše 5 stepena oštećenja i to na zidanim zgradama i na zgradama od armiranog betona. Način na koji se neki objekat deformiše pod seizmičkim dejstvom zavisi od tipa objekta. U jednoj širokoj kategorizaciji moguće je obuhvatiti kako objekte sa zidanom konstrukcijom, tako i one izgrađene od armiranog betona.
Mogućnost generisanja drugih opasnosti: Uz nastajanje zemljotresa na teritoriji opštine Gornji Milanovac postoji velika mogućnost i nastanka požara, tehničko-tehnoloških nesreća, pokretanja klizišta, oštećenja električnih instalacija i pucanja cevi vodovoda. Takođe usled zemljotresa može doći i do straha i panike što može znatno uticati na život i zdravlje stanovništva.
Tekst je sastavni deo projekta „Priroda više ne prašta“, koji je sufinansiran sredstvima Ministarstva. Stavovi izneti u medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove Ministarstva za informisanja i telekomunikacije koje je dodelilo sredstva.
GM PRESS
