Muzej rudničko-takovskog kraja i Narodni muzej Čačak predstavljaju knjigu koja je upravo izašla iz štampe, USKLICI ISKRENOG ODUŠEVLjENjA: efemerni spektakl i putovanje kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović po Srbiji 1901. godine autora dr Miloša Timotijevića i Aleksandra Marušića, u sredu 9. aprila 2025. godine, u 19 sati. O našem zajedničkom izdanju, govoriće autori, kao i recenzenti, prof. Dr Suzana Rajić, dr Ana Stolić i dopisni član SANU, prof. Dr Igor Borozan. Program će biti održan u Svečanoj sali Gimnazije „Takovski ustanak“.
Knjiga istražuje simboličke i političke dimenzije kraljevskih poseta u kontekstu značajnog političkog trenutka. Poseta je organizovana nakon smrti kralja Milana Obrenovića, donošenja oktroisanog ustava i objave da kraljica Draga nije trudna, i odlaganja posete ruskom caru, koja je trebalo da obezbedi međunarodni legitimitet kraljici. Putovanje je obuhvatilo Smederevo, Kragujevac, Kraljevo, manastire Žiču i Studenicu, Čačak, Požegu, Užice, Dobrinju, Takovo, Gornji Milanovac, manastire Vujan, Vraćevšnicu i Divostin, da bi se preko Kragujevca i Mladenovca završilo u Beogradu. Knjiga obrađuje i organizovanje kraljičinog rođendana u prestonici, vojne manevre u Ubu i posetu Nišu.
Kraljevski par je tokom svojih putovanja koristio javne ceremonije i rituale da bi učvrstio svoj legitimitet i pokazao vezu sa narodom. Poseta je značajno uticala na svakodnevni život običnih ljudi, jer su mnoga mesta postala centri javnih svečanosti, što se više nikada nije ponovilo u istoriji ovih naselja, ili bar ne na način iz 1901. godine. Poseban akcenat stavljen je na analizu verskih i nacionalnih simbola, koji su ojačali vezu sa istorijskim nasleđem Srbije. Ovi javni nastupi bili su svojevrsna „predstava“, performans u kome je vladarski par dobio ulogu zaštitnika nacije, dok su ujedno pokušavali da otklone političke krize i pritisak opozicije.
Brojne ilustracije i dokumenti, uključujući spiskove odlikovanih pre, tokom i poslezavršetka ove posete, kao i važne zdravice, besede i govori izgovoreni tokom ovih svečanosti, dodatno obogaćuju razumevanje istorijskog konteksta i daju čitaocima dragocen uvid u strukturu i karakter ovih poseta.
Iako su rituali bili zamišljeni kao sredstvo učvršćivanja državne stabilnosti, autori analiziraju i njihovu efemernost, ukazujući na to da su kraljevski performansi imali ograničen uticaj na dugoročnu podršku naroda. Na kraju, knjiga ukazuje na politički neuspeh ovih javnih nastupa i ubrzanje odluke vojnih zaverenika da ubiju kralja i kraljicu kao svojevrstan „antiperformans“, koji je trebalo da dekonstruiše i simboličku moć poslednjih Obrenovića.
GM PRESS/Muzej rudničko-takovskog kraja
