Danas, 7. aprila obeležava se Svestki dan zdravlja. Ovaj dan se obeležava kao godišnjica osnivanja Svestke zdravstvene organizacije (SZO), a tom prilikom skreće se pažnja svetske javnosti na najznačajnije probleme sa zdravljem ljudi na globalnom nivou.
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja glasi: „Zdravi počeci, budućnost puna nade“. Ova tema nosi poruku da svaka žena zaslužuje da dobije podršku u održavanju zdrave trudnoće i u porođaju, a drštvo i zdravstveni sistem treba da osiguraju odgovarajuću postnatalnu zaštitu za svaku majku i novorođenče.
Svetskim danom zdravlja 2025 započeće jednogodišnja kampanja SZO o zdravlju majki i novorođenčadi koja će podstaći vlade i zdravstvene službe da pojačaju napore za okončanje smrtnih ishoda kod majki i novorođenčadi koji se mogu sprečiti i da daju prioritet očuvanju zdravlja i blagostanja žena u vezi sa materinstvom.
Da svaka žena i beba mogu da prežive i napreduju
Među ciljevima ovogodišnje kampanje SZO ističu se:
• Prepoznavanje svih faktora koji nepovoljno utiču na preživljavanje majki i novorođenačadi;
• Zagovaranje efetivnih ulaganja za poboljšanje zdravlja majki i novorođenčadi;
• Podsticanje zajedničkih akcija u zajednici za davanje podrške roditeljima, ali i zdravstvenim radnicima koji pružaju zaštitu majkama i novorođenčadi;
• Obezbediti kontinuirano pružanje korisnih zdravstvenih informacija u vezi sa trudnoćom, porođajem i postantalnim periodom.
Prema navdima SZO svake godine u svetu gotovo 300.000 žena izgubi život tokom trudnoće i porođaja, dok više od dva miliona novorođenčadi premine tokom prvog meseca života. Svakog dana u svetu 800 žena umre od uzroka povezanih sa trudnoćom i porođajem, na koje se može uticati.
Smrtnost žena u vezi sa rađanjem u nekim delovima sveta odraz je nejednakosti u pristupu kvalitetnim zdravstvenim uslugama. Siromaštvo takođe utiče na loše zdravstvene ishode trudnoće i porođaja. Gotovo 95% svih smrtnih ishoda zabeležen je u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom.
Zdravstveni sistemi trebalo bi da osiguraju zdravstvenu zaštitu i rešavanje zdravstvenih problema koji utiču na ukupno zdravlje majki i novorođenčadi, što pored porođajnih komplikacija treba da obuhvati i stanja mentalnog zdravlja, nezarazne bolesti i planiranje porodice.
Zdravlje majki odnosi se na zdravlje žena tokom trudnoće, porođaja, postnatalnog perioda. Svako od tih razdoblja trebalo bi da bude pozitivno iskustvo i da osigura majkama i novorođenčadi da dostignu svoj puni potencijal zdavlja i dobrobiti za budućnost.
Dobrobit trudnica i porodilja nije samo zdravstveni imperativ već i osnovno pitanje ljudskih prava
Zdravlje majke i deteta oslikava zdravlje cele populacije, razvijenost zdravstvene službe i zdravstvene zaštite, kao i razvijenost društva u celini. Budućnost svake zajednice u velikoj meri je određena načinom na koji društvo obezbeđuje uslove za zdrav početak života i nesmetan telesni, mentalni i socijalni razvoj mladih naraštaja. Stoga je sa ekonomskog stanovišta, investiranje u zdravlje dece i omladine višestruko isplativo za društvenu zajednicu, a temelji zdravlja u odraslom dobu polažu se u prenatalnom periodu i detinjstvu.
Uspešne strategije za sprečavanje neželjenih ishoda trudnoće, kao što su smrt majke ili novorođenčeta, podrazumevaju slobodan pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti za vreme trudnoće i porođaja, zdravstveno obrazovanje žena i osnaživanje zajednice da razume značaj sigurnosti trudnica i porodilja.
Zaštita majki i beba u Srbiji
Zdravstvena zaštita žena, dece i omladine na našim prostorima regulisana je odgovarajudim zakonskim i podzakonskim aktima, programima i stručno metodološkim uputstvima, koja se u značajnoj meri oslanjaju na međunarodna dokumenta iz ove oblasti. U Republici Srbiji postoji duga tradicija brige o deci koja se i danas neguje.
U Srbiji, smrtnost žena koja je u vezi sa trudnoćom i porođajem varira, ali generalno ima opadajući trend. Odnos broja umrlih majki za vreme trudnoće, porođaja i babinja (6 nedelja nakon porođaja) na 100.000 živorođenih iznosila je 14,9 u 2012. godini, dok je u 2023. godini smrtnost majki iznosila je 9,8.
Prema podacima UNICEF-a za 2020. godinu, procene smrtnosti majki u Srbiji su za 20% do 50% više nego u zemljama Evropskog regiona (Srbija 10, Grčka 8, Nemačka 4).
Kvalitetna zdravstvena zaštita i briga o dobrobiti majke i deteta znači brigu o budućnosti narednih generacija
Trudnoća predstavlja novo i posebno iskustvo u životu žene i svaka naredna trudnoća je izazov, ali i jedinstveni događaj za ginekologa koji prati zdravlje trudnice i deteta tokom trudnoće i porođaja. Kroz redovne preglede trudnice, ginekolog može pravovremeno da otkrije patološka stanja u trudnoći i da pruži neophodnu zdravstvenu podršku majci i detetu. Nažalost, postoje i neželjeni događaji tokom trudnoće i porođaja koji se ne mogu unapred predvideti ali redovnim pregledima i poštovanjem i primenom visokih zdravstvenih standarda i važećih medicinskih preporuka, značajno se smanjuje učestalost neželjenih događaja i pruža sigurnost trudnicama. Cilj je da svaka trudnica dobije najveći mogući nivo zdravstvene zaštite kojim se omogućava zdrava trudnoća i najbolji ishod porođaja
Dok u Srbiji većina žena ima pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i svoju trudnoću prati kroz redovne prenatalne preglede, ipak postoje razlike u odnosu na mesto i uslove života, pa tako skoro petina trudnica iz najsiromašnijih društvenih grupa ne realizuje minimalnih četiri posete ginekologu tokom trudnoće.
Treba težiti da saveti o zdravoj trudnoći, rizicima koji mogu da ugroze zdravlje majke i deteta, znacima za njihovo pravovremeno prepoznavanje kao i informacije o značaju i načinima za pristup zdravstvenoj službi dosegnu svaku trudnicu, uključujući i one iz ruralnih sredina i socijalno ugroženih domaćinstava.
Edukativni materijali u vezi sa temom Svetskog dana zdravlja 2025 možete pogledati na našoj Fejsbuk stranici na sledećem linku: https://www.facebook.com/RedCrossGornjiMilanovac/
GM PRESS/Crveni krst
