ZAŠTITA I PREVENCIJA OD PRIRODNIH NEPOGODA
Živeti sa rizicima
Podaci opominju da je broj prirodnih nepogoda – poput poplava, zemljotresa, klizišta ili snažnih vetrova – u porastu. Danas se procenjuje da je više od jedne i po milijarde ljudi izloženo delovanju neke od prirodnih opasnosti. Broj ljudi koji su u riziku od njih kreće se između 70 i 80 miliona godišnje, dok sa porastom broja stanovnika – najvećim u najmanje razvijenim i siromašnim zemljama – raste izloženost rizicima.
Upravljanje nepogodom
Upravljanje nepogodom i smanjenje rizika od nepogoda ponekad se koriste kao sinonimi. Ovo izjednačavanje, međutim, nije opravdano. Dok smanjenje rizika od nepogoda čini deo okvira globalne politike, pod upravljanjem nepogodom podrazumeva se implementacija principa i aktivnosti koji vode ka smanjenju rizika i adekvatnom reagovanju na nepogodu u praksi.
Savremeni koncept upravljanja nepogodom jasno uključuje preventivne aspekte a ne samo reagovanje u smislu odgovora na vanredni događaj. Dakle, fokus je širi i odnosi se ne samo na upravljanje nepogodom koja se desila ili će se neposredno desiti, već njenim uzrocima i merama koje ublažavaju moguće posledice. Upravlja se, dakle, rizikom, a ne samo nepogodom (http:// www.preventionweb.net/risk/drr-drm).
Upravljanje nepogodom je složen i cikličan proces. On je multisektorska aktivnost, povezuje delovanje na društvene i sve druge sisteme i zahteva međusobnu saradnju. Etape ovog ciklusa nije moguće striktno razdvojiti. One ne teku uvek istim redosledom, a njihovo trajanje i složenost zavise od prirode rizika i razmere delovanja prirodne nepogode. U okviru ovog ciklusa prepoznaju se četiri glavne faze (slika 2).
Slika 2: Faze upravljanje otpadom
Mere ublažavanja efekata nepogode i prevencije obuhvataju analizu osetljivosti i izradu procene rizika za određenu zajednicu, plansku regulativu i uključivanje javnosti u proces odlučivanja. Ove aktivnosti se odvijaju kontinuirano – kako pre, tako i nakon neke nepogode.
Mere i aktivnosti koje se odnose na pripremljenost obuhvataju izradu planova zaštite i spasavanja, simulacije i vežbe kojima se jačaju kapaciteti za reagovanje na moguću prirodnu nepogodu i u velikoj su meri povezane sa obrazovanjem i obukom ne samo profesionalaca već i šireg stanovništva. Jačanje kapaciteta odnosi se i na uspostavljanje i unapređenje sistema ranog upozoravanja, kao i na opremanje adekvatnim sredstvima i opremom za efikasno i efektivno delovanje prilikom vanrednog događaja.
Jači kapaciteti pojedinaca i zajednica doprinose boljem odgovoru – reagovanju na sam vanredni događaj. Ono uključuje i spasavanje, humanitarnu podršku i smanjenje posledica nepogode u svim aspektima.
Oporavak od nepogode podrazumeva niz mera – od asanacije terena, privremenog smeštaja, medicinske pomoći, psihosocijalne podrške – do normalizacije stanja u zajednici. Dostizanje „boljeg stanja nego što je bilo“ u terminima Okvira iz Sendaja podrazumeva dalje jačanje adaptivnih kapaciteta i vitalnosti zajednice, doprinoseći smanjenju rizika od određenih opasnosti u kratkoročnom i dugoročnom periodu. Tako se mere prevencije i sanacije međusobno ciklično smenjuju i doprinose kvalitetu aktivnosti u svim etapama upravljanja prirodnom nepogodom.
Rizik od prirodne nepogode nije samo funkcija postojeće opasnosti i izloženosti neke zajednice. Njena osetljivost u svim složenim aspektima – od fizičkih do obrazovnih – u velikoj meri određuje kakve će posledice zahvatiti tu sredinu. Zato je procena rizika u svakoj zajednici neophodna osnova za preventivni rad i učenje.
Bez takvih informacija i saradnje, zajednica ne može da dostigne potrebnu otpornost. Za uspešnu komunikaciju i aktivitet svih ka jačanju otpornosti, neophodno je dobro razumevanje, saglasnost u korišćenju termina i usvajanju koncepata.
Smanjenje rizika od prirodnih nepogoda obuhvata sistematski osmišljene aktivnosti:
• analize i upravljanja mogućim
uzrocima;
• smanjenja izloženosti opasnostima;
• umanjenja osetljivosti ljudi i
imovine promišljenim upravljanjem
zemljištem i životnom sredinom;
• unapređenja pripremljenosti za
vanredne događaje.
(UNISDR, 2009).
Šta radimo u toku i nakon zemljotresa?
Kao i kod svih drugih nepogoda, prva preporuka je da sačuvamo prisebnost i savladamo eventualnu paniku. Iako je instinktivna reakcija čoveka na neprijatnu situaciju takva da pokuša da izađe iz nje, u slučaju zemljotresa osnovna je preporuka:
• NE TRČIMO NAPOLjE!
• U trenutku događanja zemljotresa nema vremena za evakuaciju! Svaki pokušaj izlaska iz objekta u kome se nalazimo, izlaže nas većoj opasnosti. Umesto toga, treba da primenimo postupak SAGNI SE – SAKRIJ SE – DRŽI SE!
• SAGNI SE! Sagnemo se u čučanj, u položaj „četvoronoške“ ili na kolena. Tako smo stabilniji i nećemo pasti i povrediti se ako izgubimo ravnotežu za vreme trajanja zemljotresa.
• SAKRIJ SE! Podvučemo se ispod stola. Idealno je ako je čvrst i masivan. Površina stola će nas zaštititi od predmeta koji padaju, i koji predstavljaju najveću pretnju za bezbednost. Ukoliko nemamo sto niti drugu čvrstu ravnu površinu u prostoriji u kojoj se nalazimo, treba da čučnemo u ćošak ili u otvor vrata unutrašnjeg, nosećeg zida i pokrijemo glavu rukama.
• DRŽI SE! Dok smo u zaklonu, nastojimo da se pridržavamo za nešto čvrsto, da održimo ravnotežu. Ako smo ispod stola, držimo se za njegovu konstrukciju. U tom položaju ostajemo sve dok podrhtavanje ne prestane.
• Ako u prostoriji u kojoj se nalazimo nemamo sto ispod kojeg možemo da se sklonimo, treba da čučnemo u ugao nosećih zidova, što dalje od prozora, spoljnih vrata i spoljnih zidova, da zaštitimo glavu rukama i tako čekamo da podrhtavanje prestane. Držimo se što dalje od bilo čega što može pasti, kao što su viseći elementi nameštaja, lusteri i slično.
• Za vreme trajanja zemljotresa strogo je zabranjeno koristiti liftove i stepeništa.
• Ukoliko se za vreme zemljotresa zateknemo napolju, treba da se što više udaljimo od zgrada, drugih objekata, ulične rasvete i velikog drveća. Ako smo u automobilu, treba da ga zaustavimo i ostanemo u njemu, ali po mogućnosti ne na mostovima, nadvožnjacima, ni podvožnjacima. Ako smo na mestu javnog okupljanja (koncert, stadion), ostajemo gde smo se zatekli i zaštitimo glavu rukama. Ne pokušavamo da kroz gužvu napustimo objekat, već čekamo da podrhtavanje prestane i potom izlazimo prema utvrđenom redu.
NAKON zemljotresa
• Mogući su naknadni udari, potreban je oprez
• Isključimo struju, vodu, gas
• Ne palimo šibice
• Slušamo radio obaveštenja
• Nakon smirivanja podrhtavanja, napustimo zgradu ukoliko je to moguće bezbedno uraditi
• U slučaju zatrpavanja u ruševinama, pokrijemo usta maramicom ili odećom, duvamo u pištaljku
• Ne obilazimo radoznalo oklolinu
• Slušamo uputstva stručnih i spasilačkih službi
Šta radimo u slučaju klizišta?
U toku – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –
• Sklonimo se sa prostora koji je zahvaćen procesom klizanja
• Prilikom evakuacije sa klizišta, držimo se dalje od drveća i električnih vodova i stubova
• Pružimo pomoć ugroženom licu, ukoliko ne ugrožavamo sopstvenu bezbednost
Nakon – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –
• Isključimo struju, vodu i gas
• Obratimo pažnju na poplave koje mogu nastati ukoliko klizište pregradi rečnu dolinu
• Prijavimo materijalnu štetu nadležnim organima
• Zasadimo drveće na mestu gde je došlo do klizanja (vrbu, brezu, topolu, jasen, jovu, bagrem)
Šta radimo u slučaju atmosferskih nepogoda?
U slučaju ekstremno visokih temperatura vazduha
• Ostajemo u kući što je više moguće i tako smanjujemo izlaganje Suncu.
• Koristimo ventilatore i često se tuširamo hladnom vodom ako nemamo klima-uređaje.
• Izbegavamo naporne aktivnosti, a ako moramo da radimo onda te poslove obavljamo u ranim jutarnjim satima.
• Izbegavamo tešku hranu koja sadrži proteine (meso, mlečne proizvode) jer oni povećavaju temperaturu tela i gubitak tečnosti.
• Pijemo mnogo vode; ukoliko smo hronični bolesnici moramo konsultovati lekara u vezi sa unošenjem veće količine vode.
• Kada smo na suncu, da bismo zaštitili glavu i lice, nosimo šešir i stavljamo zaštitnu kremu.
• Nikad ne ostavljamo decu ili kućne ljubimce zatvorene u parkiranom automobilu.
U slučaju ekstremno niskih temperatura vazduha, snežnih padavina i poledice
Pre – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –
• Potrebno je da imamo: mobilni telefon ili tranzistorski radio-prijemnik za praćenje informacija o vremenskim prilikama; dovoljno baterija; hrane i vode; medicinsku i opciono bebi opremu; prvu pomoć i ogrev za grejanje.
U toku – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –
Ukoliko smo kod kuće:
• ostanemo u kući i zatvorimo nepotrebne sobe;
• zatvorimo noću prozore i roletnama.
Ukoliko smo napolju:
• ako ne možemo da pronađemo sklonište, napravimo zaklon ili pećinu u snegu za zaštitu od vetra;
• zapalimo vatru da bismo se ugrejali, a i privukli pažnju;
• ne jedemo sneg, on će sniziti telesnu temperaturu, već ga prvo istopimo;
• stavimo kapu; polovina gubitaka naše telesne toplote može biti preko glave.
U slučaju šumskog požara
Pre – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –
• Pripremimo najnužnije stvari za evakuaciju (dokumenta, lekove, prvu pomoć, mobilni telefon i dr.).
• Ako je moguće, očistimo krov od lišća i grančica.
• Uklonimo smeće, nagomilano lišće i prirodno žbunje koje raste oko kuće.
• Održavamo travu zelenom i kratkom.
• Postavimo creva za polivanje tako da mogu dopreti do svih delova kuće i bašte.
• Drva, gorivo i boje sklonimo na bezbedno mesto.
U toku – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –
• Ukoliko primetimo požar ili osetimo miris dima pozovemo vatrogasce.
• Zatvorimo dovod gasa i isključimo električne uređaje.
• Zatvorimo sve spoljne prozore i vrata i začepimo otvore iznutra mokrim peškirima i krpama, stavimo ih oko štokova i ispred vrata.
• Sklonimo zavese i nameštaj dalje od prozora i staklenih vrata.
• Nosimo dugu odeću, čizme ili cipele i stavimo šešir, rukavice.
• Pri kretanju kroz požarom zahvaćen prostor idemo pažljivo, prekriveni navlaženim prekrivačem i zaštitimo disajne organe navlaženim peškirom.
• Za gašenje požara možemo koristiti i zelene grane sa puno lišća ili nakvašene krpe, ćebad, pesak, rastresitu zemlju.
• Kad stigne čelo požara uđemo unutra i sklonimo se od prozora dok ne prođe.
Meteoalarm – nivoi opasnosti:
ZELENA Ne zahteva se posebna pripravnost
ŽUTA Vreme može biti potencijalno opasno. Vremenske pojave koje su prognozirane
nisu neuobičajene, ali je potreban oprez ako planirate aktivnosti koje su izložene meteorološkom riziku.
NARANDŽASTA Vreme je opasno. Prognozirane su opasne vremenske pojave, a takvog su intenziteta da mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po ljude i životinje.
CRVENA Vreme je veoma opasno. Prognozirane su naročito opasne vremenske pojave, a takvog su intenziteta da mogu prouzrokovati veliku materijalnu štetu i biti veoma opasne po bezbednost ljudi i životinja.
Najviša temperatura vazduha u Srbiji, otkako se vrše merenja, zabeležena je u Smederevskoj Palanci, 24. jula 2007. godine, kad je izmereno 44,9ºC
Najniža temperatura vazduha u Srbiji, otkako se vrše merenja, zabeležena je 13. januara 1985. godine u mestu Karajukića Bunari kod Sjenice i izmereno je –39,5ºC.
Najsušnija godina u Srbiji, otkako se vrše merenja, bila je 2000. godina, kada je u Kikindi izmereno svega 223 mm padavina, dok normalna godišnja količina padavina za Srbiju iznosi 896 mm. U periodu 1961–1990. godine najduži zabeleženi period bez padavina bio je u Zaječaru i iznosio je 60 dana.
Tekst je sastavni deo projekta „Priroda više ne prašta“, koji je sufinansiran sredstvima Ministarstva za informisanja i telekomunikacije. Stavovi izneti u medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove ministarstva koje je dodelilo sredstva.
GM PRESS
