Nekadašnji učenici Osnovne škole u Šilopaju okupili su se proteklog vikenda kako bi uredili školsko dvorište i prostor oko ustanove u kojoj su proveli detinjstvo. Umesto školskih klupa, u rukama su ovoga puta bili alat, metle i kosačice, ali je cilj ostao isti – da se pokaže zajedništvo i odgovornost prema mestu koje ih je nekada okupljalo.
Škola u Šilopaju danas nema nijednog đaka i već godinama ne radi. Ipak, i bez školskog zvona i dečje graje, uspomene nekadašnjih učenika nisu izbledele. Upravo zato su se bivši đaci iz Šilopaja, Krive Reke, Davidovice, Cerove i Nakučana organizovali kako bi očistili i uredili prostor oko škole u kojoj su naučili prva slova, stekli prijateljstva i prve simpatije.
Uz rad i razgovor prisećali su se školskih dana, nastavnika i vremena kada je ovo mesto bilo puno života. Za mnoge od njih ovo nije bila samo radna akcija, već način da sačuvaju deo sopstvenog identiteta i uspomena koje ih vezuju za rodni kraj.
Njihov gest možda može biti i podstrek drugim generacijama bivših učenika da ne zaborave škole koje danas stoje prazne i o kojima više gotovo niko ne brine. Jer, i kada učionice ostanu bez đaka, sećanja i osećaj pripadnosti mogu da nastave da žive zahvaljujući ljudima koji ih nisu zaboravili.
GM PRESS
