Kulturni centar “Mija Aleksić” predstaviće u petak, 17. oktobra 2025. godine u holu ispred velike sale knjigu “Moj lov na tartufe u Srbiji”, autora Laza Jovičića gljivara.
Knjiga je plod autorovog višedecenijskog rada na terenu u traženju nadzemnih i podzemnih pečuraka. Namenjena je početnicima, iskusnim tartufarima i ostalim gljivarima. Poseban osvrt Jovičić je dao na jestive gljive koje rastu na planini Suvobor. Knjiga sadrži detaljne opise terena, kao i opise priprema jela od gljiva (sa nutritivnim vrednostima i lekovitim svojstvima) namenjenih amaterskim i profesionalnim kuvarima.
Početak promocije je u 18 sati.
Informacije: lazojovicic559@gmail.com
Tartufi – bogatstvo koje nam izmiče
Naša zemlja ima veoma dobre uslove za uzgajanje najskupljih gljiva, ali taj posao je retkost u Srbiji. Kilogram od 2.000 do čak 8.000 evra. Kod nas ih ima na 250 lokacija.
ZOVU ih “hranom bogova” i “jelom aristokrata”, jer tartufe i nekada i sada mogu da priušte samo bogataši. Plod koji raste isključivo pod zemljom, a tražen je zbog više od 400 mirisnih nota koje pojačavaju aromu svakom specijalitetu, sada se otkupljuje za 2.000 do čak 8.000 evra po kilogramu. Uzgajanje ove gljive jedan je od najunosnijih poslova, svuda u svetu, pa i u Srbiji. Iako se verovalo da ove pečurke ne uspevaju u našoj zemlji, u protekle dve decenije pronađene su desetine vrsta na 250 lokacija. Tartufi žive u simbiozi sa određenim vrstama drveta, najčešće je to hrast, topola, cer, lipa. Od drveta crpi ugljene hidrate.
Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune kod nas su obuhvaćene i stavljene pod kontrolu sakupljanja tri vrste tartufa – Tuber magnatum Pico – beli tartuf, Tuber aestivum Vitad – crni letnji tartuf i Tuber macrosporum Vittad.
GM PRESS/KC
