Duhovske zadušnice, u narodu poznate i kao letnje zadušnice, obeležavaju se u subotu pred praznik Duhova (Silazak Svetog Duha), koji se slavi pod nazivom Trojice. Ove zadušnice posvećene su sećanju na preminule, a pravoslavni vernici širom Srbije, kao i drugih pravoslavnih zemalja, tog dana posećuju grobove svojih najmilijih, pale sveće i služe pomene.
U crkvama se na dan Duhovskih zadušnica služi sveta liturgija i parastos, uz molitve za sve upokojene kroz istoriju. Na grobljima sveštenici obavljaju pojedinačne parastose, moleći Gospoda da pokaže milost dušama pokojnika.
Prema pravoslavnom običajnom kalendaru, odlazak na groblje tokom zadušnica smatra se porodičnom obavezom. Ipak, oni koji nisu u mogućnosti da prisustvuju, mogu upaliti sveću u crkvi, čime takođe odaju poštu preminulima.
Zabeleženo je da se Duhovske zadušnice pominju još od 12. veka u crkvenim knjigama, a one su jedne od četiri velike zadušnice u godini, koje se uvek obeležavaju subotom.
Naredne zadušnice su:
• Miholjske zadušnice – 5. oktobra,
• Mitrovske (jesenje) zadušnice – 2. novembra, u subotu pred Mitrovdan, praznik posvećen Svetom Dimitriju.
Samo dan nakon Duhovskih zadušnica, u nedelju 8. juna, vernici obeležavaju veliki hrišćanski praznik – Sveta Trojica ili Duhovi. Ovaj praznik, poznat i kao Pedesetnica, slavi se 50 dana nakon Vaskrsa, odnosno deset dana posle Spasovdana, i označava Silazak Svetog Duha na Apostole, čime je osnovana Crkva.
GM PRESS
