Živimo u digitalnom dobu. Svet u kome živimo postao je digitalan. Digitalna tehnologija promenila je i ubrzano menja („razvijeni”) svet. Svi aspekti savremenog života, počev od kase u samoposluzi do kontrole nuklearnog oružja, nalaze se „u vlasti” digitalnih uređaja. Digitalna tehnologija menja detinjstvo milionima dece širom sveta. Broj korisnika interneta, uključujući decu i mlade, povećava se iz dana u dan…
Prethodne rečenice „preplavile” su popularnu, ali i naučnu literaturu 21. veka. Živeti u digitalnom dobu, iskazano brojevima, izgleda ovako:
• Sredinom 2018. godine, pristup internetu imalo je 55% svetskog stanovništva i 85% stanovništva Evrope.
• Srbija je 41. zemlja u Evropi sa 72% onih koji imaju pristup internetu.
• Među korisnicima interneta, na globalnom nivou, nalazi se trećina onih koji su mlađi od 18 godina.
• Facebook, jedan od najpoznatijih veb-sajtova za socijalno umrežavanje, broji oko 2,5 milijarde aktivnih korisnika (među kojima su i deca mlađa od 13 godina, uprkos propisanom uzrasnom ograničenju).
• U toku samo jednog dana, najpoznatiji veb-pretraživač Google beleži preko 5 milijardi pretraga.
• You Tube, jedna od najpoznatijih veb-platformi za deljenje video-sadržaja, beleži dnevno oko 6 milijardi pregledanih videa.
Za generacije koje su okružene digitalnim uređajima i internetom od najranijeg detinjstva, tzv. digitalne urođenike, tvrdnja da živimo u digitalnom dobu ne dovodi se u pitanje. Neosporno je da većina današnje dece digitalnu tehnologiju prihvata sa velikim interesovanjem i ushićenjem, pa bi se moglo reći da je jedan od glavnih izazova roditeljstva u digitalnom dobu „odvojiti” decu od digitalnih uređaja.
Digitalna tehnologija dobija sve značajniju ulogu u životu dece, oblikujući njihove svakodnevne aktivnosti: način na koji provode slobodno vreme, komuniciraju, igraju I druže se sa vršnjacima, uče i stiču nova iskustva.
Svakoga dana pojavljuju se novi, sve „pametniji” digitalni uređaji, onlajn platforme i aplikacije koje mogu postati dostupne deci. Internet stvari (engl. internet of things), internet igračaka (engl. internet of toys), socijalni roboti (engl. social robots), virtuelna i proširena realnost (engl. virtual and augmented reality), veštačka inteligencija (engl. artificial intelligence), mašinsko učenje (engl. machine learning), samo su neki od produkata digitalnog doba koji stvaraju nove mogućnosti za decu, ali i nove izazove.
Prema istraživanjima UNICEF-a iz 2017. godine na globalnom nivou, veliki procenat dece nema pristup internetu, pogotovu kada je reč o nerazvijenijim i zemljama u razvoju. Čak i kada imaju pristup, deca ne poseduju odgovarajuće veštine korišćenja digitalne tehnologije (kao ni odrasli koji se o njima staraju), pa samim tim ne koriste brojne mogućnosti koje ova tehnologija pruža, niti su u stanju da preduprede potencijalne rizike u digitalnom okruženju.
U tom istom istraživanju kažu da u svetu u kome je 56% veb-stranica na engleskom jeziku, a internetom dominira svega 10 svetskih jezika, mnoga deca na internetu ne mogu da pronađu sadržaje na jeziku koji razumeju.
Digitalno doba nameće brojne izazove, ali i poziva na odgovornost, ne samo roditelje/ staratelje, vaspitače, obrazovne stručnjake, psihologe, pedagoge, pedijatre – koji su najdirektnije uključeni u podizanje dece, već i predstavnike IT industrije (posebno one koji proizvode sadržaje namenjene deci), internet provajdere, privatni sektor, državne organe, kreatore politika…
Projekat „Svi smo bili deca’’ sufinansiran je sredstvima opštine Gornji Milanovac.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
GM PRESS
