Otvoren razgovor s detetom najbolja je prevencija od opasnosti na internetu. – Za početak, mora da postoji iskrena komunikacija. Dete ne treba da krije bilo šta od svojih roditelja i ne treba da se plaši da s njima bilo šta podeli, naročito ako mu se nešto loše dešava. Da bi se sprečio kontakt s nepoznatim osobama koje imaju zle namere, najsigurnije je da imaju „zaključan” profil, ne prihvataju pozive za prijateljstvo i praćenje od ljudi koje ne poznaju, ne komuniciraju, ne četuju s nepoznatim osobama. Međutim, koliko god zvučalo jednostavno, teško je sve to sprovesti.
Trend je da deca ,,jure” lajkove, misleći da time dobijaju veći značaj, da su bolja od drugih. Da bi neko imao puno lajkova na objavama podrazumeva puno pratilaca. Deci i mladima uzori su jutjuberi i tiktokeri s milionskim brojem pratilaca, te zato ostavljaju otvorene profile.
Pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka jeste jedno od osnovnih ljudskih prava, prepoznato u najvažnijim međunarodnim dokumentima, poput: Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima , Evropske konvencije o ljudskim pravima i drugim. Novi standardi u oblasti zaštite privatnosti i zaštite podataka o ličnosti uvedeni su kroz Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti Evropske unije (poznatija kao GDPR), na osnovu koje je 2018. godine donet novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti2 u Republici Srbiji. Ovaj Zakon po ugledu na Uredbu obezbeđuje novi set prava za građane i dodatne mehanizme za zaštitu prava, a svima onima koji obrađuju podatke o ličnosti građana nameće dodatne obaveze u cilju što adekvatnije zaštite privatnosti građana.
Na primer, podaci sadržani u elektronskom dnevniku, ili zdravstvenom kartonu, jesu podaci o ličnosti, a ustupamo ih različitim institucijama ili državnim organima da bismo ostvarili neko svoje pravo ili ispunili neku obavezu prema državi.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predviđa niz prava za svakog od nas, što znači da svaka osoba ima pravo da zna koje njene lične podatke koristi neki rukovalac ili obrađivač, u koju svrhu se ti podaci koriste, koliko dugo se čuvaju, da li se i s kim podaci dele itd. Sva ova prava proističu iz važnog načela Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a koje propisuje da svaka osoba ima pravo da bude informisana o tome šta se s njenim ličnim podacima radi. Pored navedenog, osobe na koje se podaci odnose imaju i pravo da od rukovaoca traže ispravku, dopunu, brisanje svojih ličnih podataka itd.
Ova prava odnose se podjednako i na digitalno okruženje. Kompanije koje stoje iza društvenih mreža (Fejsbuk, Instragram, Tiktok), aplikacija na telefonu (za vremensku prognozu, vežbanje), igrica koje preuzimamo i instaliramo, takođe su u obavezi da ispunjavaju određene standarde kada je u pitanju zaštita ličnih podataka i privatnosti korisnika. Ovde pre svega dolazi do izražaja pravo na informisanje korisnika neke aplikacije kako kompanija postupa s njegovim podacima. Ove informacije najčešće su dostupne u okviru politika privatnosti svake aplikacije, a saglasnost s njihovom politikom privatnosti ili uslovima korišćenja uglavnom je uslov za preuzimanje aplikacije.
Projekat „Deca i izazovi savremenog doba” je sufinansiran od strane Opštine Gornji Milanovac .
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
GM PRESS
